Prosvetni glasnik

се задају за после подне само домаћи задаци , у место да се предавања држе. 3. Домаћи задаци не треба да су тешки и ведпки , јер иначе ће, као п до сада, три четвртине посла израдпти родитељп пли прнватни учитељи. Одмах после ручка не треба да се отпочиње радити. После вечере не треба ппкад умнп рад да <(е предузима. Слабуњавој децп, особито оној, која брзо расту, треба у школи и код куће паместитп на скамији или столици иза леђа једну узану дашчицу , а за дашчицу треба утврднти један обручић , који ће задржаватп детињу главу да се сувише не обара кад дете ппше илп црта. Ово је потребно просто за то, што опомене родитељске п учитељске, да дете право седи , не вреде много , јер дете ће поседети право само неколико секунада , после се заборавп и спусти главу блпзу онога, што ппше, тако, да се очњи впд за кратко време упропасти. 4. Гимнастику треба мушка деца да раде, али она не треба да се врши једнострано као нека припремна школа за војнике, већ да има у њој потребне слободе, а то ће се постићи већим избором гимнастпчких кретања н вежбања. Што се тиче девојака, оне не треба после 10-те годпне ништа да раде на справама (пзузпмајући случајеве, кад лекар тако што наредн, да се у пнтересу ортопедском вршп, а под његовим надзором). Вежбања па справама за девојке преко 10година не могу се вршпти на пристојан начпн , а у више нрплика могу да буду шкодљива. 5. И родитељн треба да пазе, да се деца не претоваравају школскпм радом, а особито да не уче много код куће поред онога што у школп морају да уче. На посластпце, које не само желудац кваре, него и вољу за учење убпјају, трсба да се обрати најозбиљнпја пажња, а што у новнје време родптељи воде децу на балове и друге врсте забаве, п тако не даду деци прилпке да раније летну, то је једна несрећа, какве нема равне. Х1Т. БРОЈ ШКОтЛА И ТЈАКА V АУСТРИЛИ У Аустрпји има 1 университета. Број ђака 1877/ 8 . школске годнае износио је преко зиме 9181 , а иреко лета 8504 штудента. На свима тим унпверситетима положпло је њпх 571 докторат. Број кандидата за полагање правничког државног исппта износио је 2553, и од овог броја 2120 положпло је испит, а 432 нису. У техничким школама билоје3316 (преко зиме) и 3054 (преко лета) ђака. Гимназија има 92 у Аустрпји, и у њима предаје 1852 наставннка. Свега ђака гпмназпјскпх било је 28.773Реалака има 78, ђака у њпма 20.070, а наставника 1407. Гимназијских Реалака има 62, ђака у њпма 11.933, а наставника 955. Учитељских Школа нма 42 са 634 наставиика п 7 722 ђака. Учитељских Школа за учитељке нма 29 са 3810 ученица и 345 наставника. У Трговачким Школама бнло је 4996 ђака , у занатлпјским 23.854, ) школама за музпку, сликарство и лико-

издање и штампа државне штампарије у београду

рештво 8487 п у школама пољопривредним п шумарским 1782 ученпка. У основним (вишим и нижим) школама било је 2,134.683 ђака (мушкпња и женскиња) и 31.196 учитеља. Па и ако су ови бројеви јако за поштовање, Аустрпја стоји с народном просветом тек на 6. месту међу јевропским државама. Разуме се, да у Јевропи има доста земаља, које су и иза ње много изостале. XV КОтЛИКО ТРОШИ САКСОНСКА ЗА СВОЈЕ ШКО^ЛЕ У саксонском буџету за 1880-81. годину у партијп министарства просвете стоје ове позпцпје: 1. за университет .... 717.792 марке. 2. „ полптехнпку . . . 252.746 марака. 3. » 11 гимназпја нреалака 87 9.013 „ 4. „ учитељске школе . . 953.179 „ 5. , основне школе . . . 1,457.568 „ Свега . . . 4,260.298 марака (=4,686.328 динара). Саопштавајући ове ци®ре пмамо изреком напоменути, да ова сума од 4 Ј / 2 п внше милијуна динара, није она сума новаца, коју ова просветом скоро најнапредннја земља у Јевропн допста троши на своје школе. Овде је само урачунато оно, што иде из државне касе, па и то није све, јер осем побројаних завода има још слпкарских академија, занатлпјских стручннх школа птд., које овде нису узете у рачун. Но поред државне помоћи чине саме општине, варошке и општинске , још грднпх пздатака за своје школе, нарочито за основне и средње. Особити издаци за основне школе морају бити од стране општина много већи, него државни , јер учитеље народних школа не плаћа ни у Саксонској, ни у целој Немачкој, ни у осталим државама јевропским држава, већ општина. Држава притиче само у помоћ оним општпнама, које су елабијег стања , те не могу да влаћају учитеље онако, као што чине друге имућније општине, које се утркују, да добпју — за бољу плату — што ваљаније снаге учитељске. XVI КОИИКО БЕЧ ТРОШИ НА СВОЈЕ ОСНОВНЕ ШКО«1Е Лањске године изнели су трошковп око свију основних школа у Бечу 1,869.031 Форинту (преко 3'/ 2 милпјуна динара), а ове године бечка општина има да потроши на своје основне школе 1,949.564 Форпнте (преко 4 мплијуна динара). Осем тога трошп Беч годпшње на своју вишу учитељску школу (педагогпјум) 47.600 Форината (преко 100.000 динара), потпомаже дечија забавишта с 3600 Фор. и набавља научна средства за 4575 ®ор. И тако излази, да престоннца аустријска само за основне школе своје и ове друге 2—3 установе троши на годину . више од 2,005.339 Форината (око 4% милнјуна динара). уређују : Стев . Д. Поповић и Др. Ник. Ј. Петровић.