Prosvetni glasnik

основне шеоле у кн

ежевини србији

397

0 стању школа у овом окфугу пре ослобођења, ииамо само један извештај од унраве нрокупачке. Под -1.8 јулом, 1&7Л год, ћрој ^58^унрава нрокупачка , одговарајући на питања г. министра просвете и црквених послова, јавља о стању шко- | ла у округу онда нрокуначком, а сада топличком ово: 1. „У Прокунљу до првог рата нашег са Турцима, постојале су две школске зграде , од којих је једна стара од слабог материјала са три одељења за децу, једном собом као квартир за учитеља и кујном, но све то но турском кроју и са многим прозорима, без пронисне висине и иначе других услова. Друга је зграда била новосаграђена од тврдог материјала , али због потнуног недовршења никако неупотребљена, на кад је рат букнуо, Турци је сапалили, те је сагорела, и сад се само њене срушене зидине виде." 2. „Једна мушка школа у селу Биљегу, у прокунљанскоме срезу, коју су Турци лане спплили." 3. „Једна мушка пшола у селу Житорађи истог среза, која је постајала од 1873 до 1878 годино и тада је Турци спалили." 4. „Једна мушка школа у селу Бабици, куршумлијског среза, па 1876 годиие и њу су Турци спалили." „Школе ове издржаване су, и то : а. „У Прокунљу нрирезом, који је грађанство за нросветом тежеће, драговолно давало мање вишо по иогућносги. Учитеља за мушку децу било је два, за женску једна учитељка. Али предавања за женску децу трајала су сало годину дана па престала - " б. „У Биљегу селу народним добровољним прнлогом. Учитељ је био један , из Села Рожане, у срезу прокупачком, са киме је ошптина задовољна била. Сад му се место пребивања не зна , јер га нема у селу код своје куће." в. „У Житора1 )и селу од капитала цркве житораћске. Учитељ је био из Прокупља. Но сад му се место обитавања не зна, јер га ни овамо нема." г. „У Бабици селу, номоКу истог и околних села, као и прокупљанска онштина. Сио је један учитељ, коме се сада такође не зна место иребивања ни одакле је." „До уређем.а ових ослобоћенпх предела и због доста слабог материјалног стања онштина , а са узрока погорелих казатих школа, неће се моћи

за сада ни у једпом месту овог округа подићи и отворити школа, до у вароши Прокупљу, и то јога само тако, ако ова општина похита снремити нужпе локале за школске заводе одговара-јуће, као и квартире за учитеље, што све за сада још ништа спремила није, при свој њеној скромној и изјављеној жељи, да се учитељи и учитељка гато скорије ноставе." „Прокупљанска општина мисли, да би могла за то нослужити она стара школска зграда са многим прозорима, без патоса и сасвим ниска, долеко од прописаних услова за школу стојећа. Но начелство није никако за то, да јој се одобри у овој згради школски завод сместити. С тога начелство је наредило опгатини овој, да се у најкраћем року постара спремити како локале за гаколу мугаку и женску, тако и за квартире учитеља, као и све школске потребе, па кад са свим тим буде готова, да јави начелсгву, те да се поради затим на постављање учитеља и учитељке." Из овог кратког извештаја ондашње уираве прокупачке, јасно се види какво је било стање школино пре ослобођења. Ван мушке школе у Прокупљу, можо се рећи да није било школе. У целом округу, који броји 375 места, било је свега једне варошке и три сеоске основне школе. — На жалост нема пикаква извештаја о настави, о броју ђака, о учитељској награди и другим врло важним школским приликама. 2. ЈА ушке шкоие Сам извештај управин од 18. јула 1878 вели, да се не може ни мислити на отварање школа. Ово је било већ у почетку школске 1878—79 године. Није, дакле било, ни мислити, да се што уради те јесени. Поред свију осталих незгода, јога бегае и та, гато су многа села у том округу остала пусга, а н она у којима је остале становнигатво беху од Ариаута опљачкана. После крваве битке на Самокову, Арнаути, а с њима и цела непријатељска војска, која се но закључењу мира морала одатле новући, огатетили су врло много овај округ. Све је ово учпнило, да се у прво доба ван Прокунља није могла нигде нодићи школа. Ток