Prosvetni glasnik

532

БЕЛЕШКЕ 0 ИРОС

ВЕТИ И ШКОЛАМА

не може да се не насмеје баш никад; да не ваља да се крије; и да није добро да је толико далеко од деце и живота њинога. Најпосле увидим да ту не треба иретвар&ње и памегитање на силу нред децом; што је смешно, смешно; што је збиља, збиља; како је, онако и нек буде; на што се намештати и претварати?! То није искреност; то је неискреност, коју деца примете, иа тешко свему, јер деца

мисле да их ви не учите истински, од срца, но их — варате. Сад знате ли ште вели она напомена: да се учитељ мора спуститити у с®еру мисли и осећаја дечијих, и с децом бити дете, ако ће да буде стварна успеха од наставе, и истинека утицаја с васпитне стране ?).... Ту њину несму и смеј прекинем, најносле, и наставим : (наставиће се)

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОсЛАМА

ј^ТАРАЊЕ ФРАНЦУСКЕ В»ЛАДЕ О НАРОДНОЈ ШКОхЛИ, Првог Јуна 18 7-8 г. изашао је у Француској закон, којим се наређује, да се могу годиш ?Бе издати из државне касе до 12 милиона динара као помоћ општинама на подизање и удесније преиначење школских зграда, а толика сума и на исту цељ да се може дати општинама на зајам. О издатцима овога школсног трађевинског фонд а поднео је ту скоро министар просвете, Жил Фери председнику републике извештај, из ког вадимо ово што иде. Од како је поменути закон ступпо у живот па до краја 1879 године, издато је свега 57,012.104 динара на подизања, откупљивагБе и намештај 47 57 школских зграда. Од ових зграда било је 1 738 за мушку децу, 968 за женску а 1 444 за децу мушку и женску; у 607 зграда биле су под једним кровом _али одвојене школе за мушку и за женс.ку децу. Међутим и код овог великог издатка, остаје опет још много да се уради. У Француској имаде 3 5.855 општина, и на крају 1879 године било је међу овима још 2 98., које нису своје школе имале а нису ни с којом другом општином у школској заједници стојале. Осем тога било је 3 30 7. општина, у којима је број становника био већи од 500, а које школе за женоку децу нису имале; 80 40 школа било је у зградама под закуп узетим, а 2622 школе у зградама, које су општинама за врсме бесплатно уступљене. По извештајима дотичних органа остало је да се из нова подигну или преправе 1 7792 школске зградо и н? то требало би из дати 2 6 8,2 1 1.70 5 динара; на оправку 11.8 6 8 школских зграда т]-еба потрошити 4 1,100.594 динара и најзад треба 10,787.544 динара на оправку и набавку школског намештаја у 30.029 школа. Да би се дакле основне школе у Француској како ваља еместиле и удесним намештајем снабделе, требало би учинити један издатак од својих 320 милиона динара!

Са сумама, које су поменутим законима одобрене учињен је овај распоред. Од 1 Јуна 1878 до краја исте године издато јо у име помоћи 1571 општини свега 4,929.020 динара , а 178 општинама дато је на зајам 2,57?.70о динара. У 1879 години број општина помоћ од државе тражећих подигао се на 3514, и дато ? им јс 12,828.300 динара, а зајам у 2 1,427.300 динара тражило је 20 38 општина. Ове суме имале су се утрошити на подизање или куповину и на преправљање или увећавање 3962 школске зграде, а за 344 школе да се набави школски намештај. Цео пак издатак на подизање ових школа и набавку намештаја изнео је 6 4,30 5.5 98 динара; највећи део (48.846,999 динара) пао је на терет самим општинама, 2,630.299 динара дао је округ, а 12,82830(1 динара дала је држава. Пошто је горњим законом овај грађевински фонд одобрен само за време од пет година а средс-тва којима располаже нису толика да би могла нодмирити потребу, •го министар иросвете налази, да се већа средства фонду одреде, тим пре, што ће се издатци на просветне цељи знатно увећати, поводом закона од 9 Августа 18 79 год. Овим се законом на име наређује, да сваки департман подигне учитељску школу за спремање учитеља и учитељака. Кад се одузму департмани, који већ таке школе имају, требаће још 7 0 учитељских школа да се подигну а то ће стати 1 7,500.000 динара. Пошто највећи део тога издатка пада на терет деиартмана то ће ови тражити помоћ од грађевинског Фонда, и овај би после једва могао и најмању помоћ дати онима, којима је поглавито намењен, т. ј. општинама за оснвну школу. Најзад нека буде овде још и то споменуто, да је отплаћивање зајма који држава из грађевинског Фонда општинама да, такоудешено, да свака општина на узету главницу нлаћа погодишњу калату од и то кроз 3 1 годину, а по истеку овог рока одужена је тим плаћањем и сама главница.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ У БЕОГРАДУ