Prosvetni glasnik

75

РАД У I 1РАЗРЕ/ није но читанчице, у клупу , па ћемо други пут даље, а сад да радимо друго нешто ! 1 .... .... Онет ћу да вам причаи нешто лено из читанчице. Била, овако, једна соба. У тој соби у једном крају била једна рупа. Близу руне стајао је мачак. У рупи је био један мали мишић и његова мајка. Мигаић извири из рупе, па виде мачка и запита мајку : Мајка пгга је оно ! 1 А мајка му вели : 'Иути , не вичи ! Чуће , па тегако теби ! Беж' овамо !.. Мишић побеже. Мајка поче да му казује и да га учи: видиш , то је једна страшна животиња; зове се мачак; он воли нас мишеве; али нас не воли да нас милује, но да нае аоједе; упамти, па се чувај од њега, немој да излазиш из рупе на ноле !. Мигаић се загледи у мајку па се нешто замисли и чисто се мало уплаши. Мало постоја, на извире онет на рупу, вели : да га боље видим. Мајка му опет рекне : море , не извируј, море ! А мигаић , полако , па све више извирује. Мајка виче : море, бежи, море ! Ајац; он вели : па што? неће ми ништа ! ено како ћути, као да је заспао !.. Море бежи овамо, није он заспао, но те само вара, хоће да те увати ! . . Таман мишић застаде да се промисли шта да ради, да ли да се врати, а мачак оп ! шапама, те га притигате, па га после поједе Сад извадите читанчице да читамо то за тога мигаића и његову мајку ! Нађите (ту и ту), па пазите како ћу ја да вам прочитам ! .. Читам полако, готово по целим речима, а с таким ритмом и акцентом, да се чини нб да читам , но да причам , но да радим оно што су радили мишић и мишица. И ово друго цричање и стварање дога^аја из читанчице потребно је, јер је оно друнчије од онога малопређашњега. Мало пре је изнесен догађај; сад се он примењује и исказује овим речима које су у читанчици, те да се оне разумеју и усвоје. Кад сам свршио , читају тако исто она, прво она по боља па после друга , а најпосле сви заједно , али све иричајуАи. У читанчици је доста друкчије , и има нешто више, но гато сам ја попричао. То сам 1) Деца оставд>ају читанчице, али им чисто жао. Завирују сели покрет и мали ж)бор чвсто ми квари «ред » и мене би сзби јер не треба, јер је то живот њихов, то је уживање ; то је оно јс1 хоКу. Друго, и кад бих хтео , и кад бих мислио да треба, не. нимало, ја сам крив. Крив сам ја; и за све сам ја крив.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 575 ја намерно учинио, да и у читању буде гато ново. Само пазим да се не иромени ствар, и да не дођем где у контраст, у нротивност. Сем тога ваљајош да се пази, да не остане нигата што би после у читању било неразумљиво, но да остане баш оно, што ће се разумети врло лако и што ће као доиунити усмену причу. На тај начин читанчици се не украде баш све, но се поприча само главна мисао, а појединости остану њој, да их она каже. Она је онда милија и вреди више. Било једно дрво крај воде , и на дрвр.ту стајао голуб. -Једна чела ишла по ливади, летела по цвећу, па се најела и набрала пуно меда; гга ожеднела. Па долети онде на воду код онога дрвета , и сагне се с једнога камена да пије. А вода се, зар од ветра заљуља ; талас пљусне на њу, и однесе је онамо у воду. Челица почне да се отима, да излети ; али не могне, но ^е умори, па стаде нек је вода носи куд хоће. То је видео голуб с гране, па откине један лист с дрвета, узме га у кљун, па лет ! онамо к чели, и пусти јој га у воду, па рече : ево ти чунића, па се извади и бежи ! Челица се замучи још мало те доплива до листа па се попе на њега ; поћута мало ; крила јој се осугаигае, и она се одмори, па одлете. Кад је отишла кући она је попричала све како се утопила, и како је хтела да се удави , па је голуб спасао. Све челе рекоше : хвала му !.... Другог дана одлети чела у шуму да бере мед. На једном дрвету беше голуб. Онамо иза једног жбуна стоји човек, иа нанишанио пушком овамо на дрво. Она погледну, кад он унигаанио голуба! Она се сети , па јој би жао да јој убије голуба, па одлети брзо ловцу, уједе га за руку, њега заболи па се тргне, пушка падне па пукне у траву, а голуб одлети. Ко је бољи , или голуб или чела ? Ту причу имате и у читанчици. Извадите да је нађемо и да читамо ! .... Била једна девојка мала, па јој било име Мара. Она је имала брата једнога, Милана. Милан се један пут разболи. Они су имали башту непрестанце у љих и као да би хтела рећи : да читамо још. Вељнога вређали. А да ли да се нађем увређен ? Ирво, никако не; што стиче љубави и читанчици и мени и школи. То је ОНО што лам ираво , јер сам ја сам то направио. И ако га је мало или