Prosvetni glasnik

538

УПЛИВ ВЕТРА НА БРЗИНУ ЗВУКА

још мањи то су хемијеки), то се и тело свако из истих молекила сасгојати мора, иошто тело није ништа друго до ограничени цросгор иснуњен материјом. Само постоји разлика између тела у томе, гато су код неких они молекили збијенији но код других, према томе да ли је привлачна снага већа или мања од одбојне; у првом случају је тело у тврдом стању, а у другом случају у гасовитом. А кад су силе једна другој равне, онда је тело течно. Кад се дакле тело неком спољном силом уздрма т. ј. постави у треперење, онда се и молекили његови, као саставни делови у исто треперење постављају. Како то бива 1 — То расветлава вибрацијона теорија, која доказује, да кад се у неком тачкастом реду, у коме се поједине тачке држе међу собом у свези помоћу неке привлачне силе, једна •гачка неком силом са стране изведе из свог равнотежног положаја, онда она усљед иривлачне силе повуче са собом и доње лежећу тачку, која се почне, тек после неког времена кретати ; а величина тог времена зависи од одстојања тих двеју тачака; а та иоследња почне дејствовати на ону до ње и т. д. те да се тако цео низ тачака после извесног времена у покретању налази; гато су простори између тачака мањи, то ће се и цео низ тачака за краће време у кретање поставити и обратно. Кад се дакле тело састоји из молекила, то на основу вибрацијоне теорије ? кад се један или вигае њих неком силом поставе у треперење, онда они то треперење предају онима, који су им понајближи, а ови опет онима до њих и тако се после неког времена сви молекили тела па дакле и цело тело у треперењу налази. Или исто ово другиж речима се може и овако исказати : погато се свако тело из молекила састоји, који су међу собом привлачном снагом тако спојени, да се налазе у равнотежи, то кад нека страна сила један или више молекила изведе из њина равнотежна положаја, постављајући их у треперење, онда остали молекили тела изложени инпулсима (пређагањих) већ треперећих молекила, и сами се поставе у треперење, после неког времена, које је веће или мање, како су кад одстојања између молекила већа

или мања. Код чврстог тела интермолекиларна одстојања су тако мала, да се скоро моментано цело тело у треиерење поставља. А код течних као и код гасова то је време већ веће, јер су молекили мало раздељенији. Тек после овога што сам изложио, запитаћу се, како бива раснростирање звука 1 Ради одговора на ово нитање, треба да се упознамо са средином, која звук спроводи или боље кроз коју се звук распростире. Звук се може распрозтирати како у гасовима тако и у течностима. Али како задатак захтева, да се ирорачуна брзина звука у ваздуху из датих иодатака, то ћу се и при говору о распростирању звука ограничити на ваздух. — Па што дознам о распростирању звука у ваздуху, с малом изменом може се применити и на расиростирање звука и у другим гаеовима као и течностима. Само при томе треба узети у обзир разлику тела, која поетоји због разног интермолекуларног остојања, кду сам у нанред споменуо. Ваздух је тело гасовито, које обавија нашу земљу, сљедователно и свако друго тело, које се на земљи налази. Као тело састоји се из М1 >лекила, код којих је интермолекуларно одстојање веће но код чврстог и течног тела, јер код њега, као гато већ једном споменух, одбојна је снага већа од привлачне, те ибог тога је ваздух в 'ло покретљив, врло стисљив и врло еласгичан. Кад нека спољна сила постави молекиле неког звучног тела у покретање— треперење, онда они молекили ваздуха, који додирују звучно тело, примају исто треперење и иреносе га суседном слоју молекила, а ови опет себи суседном и т. д. док најпосле то треперење не доспе до бубне опне посматрачеве, која се иалази у органу за слух—уву ; те се и ова у исто треперење постави у коме се и звучно тело налази, па бубна опна предаје га слушним когачицама, које се у шупљини ува налазе, а ови опет течности, која се налази у семициркуларним каналима ува, а ови га предају течности, која се налази у пужу; а у овој се налази у ситним кончићима разгранат слушни нерв, који примљени осећај преноси центруму целокупног осећања мозгу. Ето како бива распростирање звука у ваздуху.