Prosvetni glasnik

624 ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Пошто се и он окреће у истом правцу у ком и Марс то се са истока врло сноро иење до на зенит; много спорије но остала небесна тела. Тога радн он заједно место остане читавадва дана и једну ноћ над хоризонтом, а исто толико се и не јавља. Његове се мене врше тако да увек прође 1 марсов дан и четврт од једног пуног меседа до другог, дакле он од изласка па до заласка, два нут сврши сву своју мену. Међу тим мене овога месеца не иадају Марсовдима тако у очи као мене његовог колеге, ирвог меседа а то за то, што је његова површина због веће даљине много мања и у пречнику се показује скоро 10 пута мањи, но нама наш месец. У осталом то је врло интересантно видети оба ова месеца како се брзо мењају, како заузимљу нрема звездама најразличније ноложаје, како се у исти мах показују у разним менама, узајмно један другог покривају и помрачавају и т. д; једном речи показују сваког дана. врло занимљшшх нризора на марсовом звезданом небу. Иомрачења тих месеца су много чешћа но код нас, јер су им путови већма нагнути према еклиитици марсовој. Усљед тога тамо има два годишња врехена у којима бива сваког дана но 2—3 па и 4 месечева помрачења а друга два у којима се ти месечићи иомраче сваког петог дана један пут или ни један пут, И сунчева помрачења на Марсу су чешћа но код нас али увек само непотпуна. јер су месеци тако мали да не могу заклонити целу површину сунчеву те не могу никад постати потпуна или тотална сунчева помрачења. Оба ова месеца добила су своја имена, и то по неким стиховимаиз Илијаде Омирове. Први или спољашњи :;ове се Деимос (страх) а унутрашњи Фобос (бегство). ■

Из наведене брзине окретања марсових месеца изводи наука, један врло важан резултат и то тачну одредбу масе марсове. До сад се маса његова израчунавала по једној методи, која није могла дати сасвим тачних резултата и то но упливима, које Марс има на земљу и друге планете. Поштоје.тај иутоколишан а и упливи, које може Марс имати на земљу врло су незнатни, за то нису ни добијене увек тачне вредности. У средњу руку означена ; е маса марсова овако: кад се сунце подели на једну милијарду једнаких делова, онда маса марсова износи 340 таких делова (по берлинској академији 373, но Ханзену 313 а по Л.еверијеру 332) Мађу тим поред толиких тешкоћа, мора се одати свака ночаст том мерењу, јер као што ћемо сад видети, ови себројев.1 врло мало разликују од праве вредности. Из кретања тих месеца даје се лакше и сигурније одреднти маса главне планете; на тај начин нађено је да је маса марсова равна 325 милијардних делова сунчевих. Пре но што завршимо о тим најмањим телима небесним, да наведемо још једно упоређење. Да је случајно Фобос десет пута. већег пречника но што је сад, он би због свог малог остојања од Марса производио грдне нриливе и одливе на њему , тако да би они били 50 пута већи но приливи на нашој земљи, којима је узрок наш месец. Да је нак 50 већи ио маси, дакле да је само 19 пута (а не 218 пута) мањи од нашег месеца, таласи тих прилива достигли би висину од 4500 стона, а то би био оншти потоп наМарсу'У>. Ј/\. ј^ТАНОЈЕВИЋ.

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Свештеник г. МаринкО Ивковик, нз Ваљакоње у округу црноречком, поклонио је основној школи у истом месту ј.едну рачунаљку у вредности 12 динара. На овај иачин та је школа подмирила једну врло осетну потребу, на чему има да захвали поменутом добротвору. Школа цриајчка, У округу крајинском, није имала своје школско звонце. Ту је потребу за сад намирила прилозима ових добротвора : г. Никола Туцаковић, срески начелник, приложио је на то 5 динара ; г. Наум Димитријевић, грговац 5 динара ; гг. Панта Богдановић учитељ, Петар Поповић, свештеник, Никола Младеновић, потпоручик, Мартин Костић, земљеделац, Драгул Трајиловић, кмст, Траило Пауновић, кмет, и Пикола Новако- I

вић, кмет, ио 4 динара ; Павле Николић, кмет. 3 динара; Мита Лиловић, механџија, Живко Марковић, механџија. Петар Младеновић, земљеделац, по 2 динара; Младен Николић , биров, 1 динар ; општина танђалска 15 динара. и општина црнајчка 21, — свега 8 4 динара. Свима овде именованим приложницима овим се на тим прилозима усрдно захваљује. Г. Панта Савић, секретар друге класе министарства правде, поклонио је ученицима прве ниже гимназије београдске 20 књига свога дела „Први иојмови колитичке економије", на чему му се овим особита захвалност исказује.

1 Г/а/тпапоп «Аа1гопотје Ро[>и1а1гев и Зтедтипс/, оВигсћ ћје 81егпеп\\е14.»