Prosvetni glasnik

121

П Р 0 с т и

6 Замислио сак један број, који је 25 пута већи од 7 9 /, 0 ; који је то број ? Писмено 7,Колико је: 145'/ 8 Х9 = (145 Х9)+('/ 8 х9) = 1305 + в % = 1305 + 7/ 8 = 1312/ 8 . 8. Колико је: 18 2 /зХ15? 205%X^ • %%Х16? ТРЕЋА ВРСТА Множи ее цео број разломком Усмено 1. Колико је: 60X5? (300) , 60X4? (240) „ 60X3? (180) , 60X2? (120) , 60X1? (60) „ 60 XX? (30) „ 60 ХУЈ (20) „ 60X 1 /,? (15) * 60 XX? (12) 2. Шта значи: помножити 60 с 5, 4, 3, 2, 1? (Значи 60 увећати 5, 4, 3, 2, 1 пута). (Колико је пута производ 300 већи од производа 60? (5 пута). Откуда је то тако дошло ? (Отуда што је 60 једнои увећано 5 пута те дало 300, а други пут само 1 пут, те дало опет 60). Колики је производ, кад је множитељ 1 ? (Производ износи онолико колико и множеник). Колико 1>е износити производ, код множитељ буде половина, трећина, четвртина и т. д? (Производ ће износити такоће половину, трећину, четвртину и т. д. множеника). Колико је пута мањи производ 60Х% од производа 60X1? (5 пута). Зашто? (За то, што је код 60Х*/ 5 множитељ 5 пута мањи од 1). Колико је пута исти нроизвод 60 X/ 5 мањи од 60 X5 ? (25 пута). Затпто? (Зато, што је код 60X5 множитељ 5 пута већи од 1; производ од 60X1 већи је 5 пута од производа 60 XX ; по томе 60X5 мора бити 25 пута веће од 60 хХ)3. Према овоме излази: множити неки број с %> X) X, Х> X и т - Д- значи: од истог броја узети половину, трећину, четвртину итд., или исти број поделити с 2, 3, 4, 5, 6 и т. д. 4. Колики је производ у оваквим задацима? (Производје мањи од множеника). Колико пута? (За

онолико пута , колико је пута множитељ мањи од јединице). 5. Шта значи: 100 помножити с У 5 ? [Значи: од 100 узети Х 5 > т * Ј- најнре пронаћи X па т0 што изиђе увећати 4 пута. Дакле, 100: 5=20; 20X4=80. И тако: 100ХХ 5 =80. Производ (80) износи управо У 5 од множеника (100)]. 6. Шта значи у опште: помножити цео број разломком? (Значи: од целог броја узети онолу.ко делова колико иредставља разломак). Увећава ли се тиме задати множеник? (Не; он се умањава). По чему ? (По томе, што се од њега узима онолико делова колико је представљено у множитељу). 7. Ако замислимо, да се множеник не мења, а да се мења само множитељ, онда за производ можемо утврдити ова рачунска правила: а. Ако је множитељ 1, ироизвод ће бити раван множенику; б. Ако је множитељ неколико иута већи од јединице, и ироизвод Не бити толико исто иута већи о<5 множеника; в. Ако је множитељ само неки део од јединице, и ироизвод ће износити толико исто делова од множеника.

8. Неко зара^ује месечно 300 динара. Колико му долази за X, % X, Х.» X X« меее1 ^ ? (150, 100, 75, 60, 50, 30 динара). Колико долази за Х< Х> %> X, X« месеца? (200, 225, 240, 250, 270 динара). 9. 1 метар неке свиле стаје 18 динара. Пошто је 'X метра од исте свиле ? (Кад 1 м. стаје 18 динара, онда 1 шестина метра стаје 6 пута мање, т. ј. 18:6=3 динара; а 5 шестина стаће 5 пута више, т. ј. 3 дин.Х5 = 15 динара). 10. У једном бурету има 132 оШ' вина. Испразне се за неко време 3 4 бурета. КоМк<!> Је випа испражњено? (99 ока). Колико је'8бтало? 11. 1 свећа може да гори 5 сати. Колико ће сати горети /. од те свеће? (4 сата). Колико ће горети Х> Х> X °Д т е евеће? (ЗХ> ЗХ, ^Х еати )12. 1 метар кадиФе стаје 16 динара. Пошто су 3 / 4 метра од исте кадиФе'? (12 дин.).