Prosvetni glasnik

II Р О С Т И Р Л

3 .1 О М Д II

7. У једпом говечету има 88 3 | 4 оке меса, а у другом има З*| 3 пута толико. Колико је ока меса другом говечету ? 8. 1 ока најбоље каве стаје 5'|. дин.; иошто ће бити 10 л |, оке од исте каве ? 9. Једна је кућа зидана 4 5 | 12 године, а друга једна зграда зидана је 5 2 | 3 нута дуже. Еолико јо година зидана та друга'зграда ? 10. У једног бакалина има новигае једнаких ћунова, од којих сваки хвата но 9'| 3 оке. Једном нануни медом 14 таквих ћупова и од петнаестог 3 | 4 . Колико то чини свега ока меда ? 11. Једна сума новаца доиоси годишше 100 5 | ГЈ дуката интереса. Колико ће интереса донетн за 3 Ј 1 в године ? Писмено 12. Погато ће бити 75 5 ' 8 оке воска ио 2'1 3 | 4 гроша на оку ? [75 5 | 8 X 2Ј 3 | 4 = (75x24) + ( 5 | 8 Х24) + (' б Х'\) + ПвХЧЈ = 1 у 00 4" 15 + 56 ј | 4 4" 1о| з2 —1871 -|- '| 4 -ј- 1Ј 1 3;г = 1871 -(- 8 Ј 3 . 2 +' ") 32 = 1871%,]. 13. 1 метар свиле стмје 9 1 ). динара. Погато ће бити 28'| ј метара од исте свиле ? Ш. Који је број 2 о ' 2 | 5 пута већи од 18 2 | 3 ? 15. Које је веће: (24 3 | 8 Х9 5 | в ) или: (27 9Т | 103 Х 8 У„) ? 16. Колико треба одузети од производа (55'| 8 Х7 2 [ 3 ), иа да буде равно 400 ? 17. Колико треба додати к производу 102 5 | 1в х85'| 9 , па изиђе равно 9000? 18. Колика је разлика између : (58 5| ,Х4 5 | 12 ) и (14 19 | 28 Х 17 2 | 3 ) ? * Преглед свију <>/><■ ша задапгака из множе 1 ш разл омака 1. Колико има врста задатака приликом множеља разломака? — Које су? — Да ли се може тај број врста задатака свести на мањи? 2. Колики је производ у нрвој врсти задатака, кад се упореди с множеником и множитељем? (Већи је од множеника, а ман>и од множитеља). Зашто ? 3. Колики је нроизвод у другој, трећој, четвртој, петој, шестој, седмој и осмој врсти задата

ка, кад се упореди с множеником, а колики кад се упореди с множитељем? — Зашто? 4. У којим случајима излази нроизвод већи од множеника ? 5. У којим је случајима нроизвод мањи од множеника ? 6. У којим је приликама производ већи од множитеља. ? 7. У којим врстама задатака излази производ мањи од множитеља ? 8. У којнм је случајима производ већи и од мпоженика и од множитеља (засебно узетих)? 9. У којим је случајима производ мањи и од множеника и од множитеља (засебно узетих)? 10. Какви бројеви но сном еаставу могу нзлазити у производу у свнх осам врста задатака? (Прави разломцн, мегаовити бројеви и целине). 11. Кад излазе прави разломци у ироизводу? 12. У којим случајима и врстама излазе мегаовити бројеви у производу ? 13. У којим случајима и врстама могу излазити цели бројеви у производу ? 14. У којим врстама задатака могу излазити у производу и прави разломци и мешовити бројеви и целине? — Зашто је то тако ? 15. Зашто у нетој врсти не могу излазити у производу други бројеви осим нравих разломака? 16. Зашто у неким врсгама задатака могу излазити у производу и мегаовити бројеви и целине, а никад прави разломци? — Које су те врсте? *) *) Сва ова питања иогу се задавати, пошто се у кратко попови сав рад множења разломака. Том приликом ваља код сваке врсте добро расветлети ове рачунске односе, о којима је говор у овим питањима. — Особито су згодна ова питања за израду писмених задатака у школи под надзором наставнпковим, јер не само што олакшавају иреглед свега рада из овог вида рачунања, него дају прнлике ученицима, да иокажу, колико су схватшш нраву суштину разломачкнх бројних односа, колико умеју самостално мислити и колико су у стању сами нзналазити доказа и за онакве појаве рачунске, које само у разломцима долазе.