Prosvetni glasnik

3 А 11 II С Н И К ГДДВНОГ II Р 0 С В Е Т Н 0 1' С Л В Е Т Л

^ љл. :р Л. и Марк.о Симоновић, проФесор II ниже ги.мназијс, — у .мр 'о је 2 1 Фебруара о. г. посло дужег боловаља.

ЗАПИСНИН ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

XXXVII САСТАНАК 29. Јануара 1881. год у Београду Билн су : иредовдник др. Ј. Панчић, иотчредседник Ј. Пецпћ' редовни чланови : С. Марковић, Г1. Срвћковић, Арх. Н Дучић, Арх. Нестор, др. Л. Докић, Јов. 'Борђевић, др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић ; ванредни члановн : Свет. Вуловић, ДрагПлајел, Св. Мцлосављевић и Љуб. Ковачевић. На овом састанку био је и г. министар просвете и црквепих послова. I Чита се записник XXXVI саставка и Оавет га црима. II Иредседник ставља на дневни ред извештај нарочитог одбора о законском предлогу о изменама и допунама закона о учитељској школи и установљењу учитељске школе у Нишу. Што се тиче првога предлога законског о изменама и допунама закона о учитељској школи, одбор се поделио на већину, у којој су: Стеван Д. Поновпћ, секретар министарства нросвете и црквених послова, Светозар Милосављевић, директор београдске гимназије и др. Војислав Вакић, проФесор учитељске школе, и мавину у којој су Љуб. Ковачевић и др. Никола Ј. Петровић. Већина одборска не усваја поднети законски нредлог с тога што не пристаје да се учење у учитељској школи од четири године сведе на три године као што је у нредлогу, а то за то што се сви предмети, које би требало учити у учитељској школи не могу свршити за 3 године и што је потребно да се ученици за своје практично образовање што већма и темељније вежбају у школскоме раду, па је с тога и заведена четврта година у учитељској школи ; даље што би се у случају ако би се укинула четврта година, морали најглавнији стручни нредмети педагошки свршити у прва два разреда; најзад што нам још сада ваља спремати учитеље, који ћемоћи да раде у основној школи и онда кад се учење у њој прошири на 5 и 6 година. Већина одборска пристаје да се из распореда нредмета који сада вреди за учитељску школу брише алгебра, етика и руски језик, а све остало да остане

као што је. На место руског језика да се заведе немачки језик за то што знање тог језика доносе ученици из гимназије, што је потребно да учитељи знају један културни страни језик ради свога усавршавања и што је немачка педагошка књижевност најбогатија. У самом расиореду нредмета да се детаљишу поједине гране наука, као што је у садањем закону, а да се не бележе оиштим именима као што је у поднесеном законском предлогу, јер се већина боји да се путем наредбе кроз кратко време не избришу из круга наука неке које су нотребне учитељима, као на пр. из природних наука да се не нзбрише било „Хемија" било .Физика," бидо нека грана јестаственице. Одборска мањина находи да измене треба примити онако као што су предложене, пошто се могу за 3 године изучити 12 наставних предмета, колико их по новом распореду има и што ће се обим предметима тачније одредити, тако да ученици ни уједном разреду нећи имати више од 34 часа недељно, а теоријска и нрактична педагогија добија више часова но што сада има и најзад што то смањивање од 4 на 3 године захтевају категорички практичке потребе основних школа. Мањина, даље, усваја и расноред предмета у општим цртама, како би се савету учитељске школе и унрави школској оставиле одрешене руке у том ногледу, а није се бојати да ће и нросветни Савет и савет учитељске школе и школска управа ову слободу на зло употребити. У свима другим питањима одбор се сложио. Пошто су извештаји прочитани, председник но жељи г. миниетра просвете и прквених нослова ставља на дебату питање: да ли је у онште потреба, да се чине какве измене у закону о уређењу учитељске школе. После дуже дебате Савет је одлучио да је време и нотреба да се измени и донуни закон о уређењу учитељске школе. оа тим се прешло на претрес иоједнних чланова закона. Чл. 1. иредлога у коме се говори да од сада учење у учитељској школи траје 3 годиие, иримљен је без измеие.