Prosvetni glasnik

1 9 6

3 А И II С II II К Г.1 А В Н О Г ПГОСВРТНОГ С А В Е Т Л

којим шаље Савету ва прегдед и одену дедо „Основи •1'рандуске синтаксе" од М. М. Остоје За прегдедаче овога деда Савет одређује: свога члана Јов. Ђорђевнћа и да се умоли г. ГПард Арен, проФесор Ведике Шкоде. IV Потпредседник саопштава писмо г. мннистра просвете и црквених посдова од 2 Марта ов. г ПБр. 902, којим шаље Савету на оцену сведоџбу Мидорада Петровића, који се моди за наставника средњих шкода. Упућује се наставном одбору. V Нотпредседник саонштава теме за нроФесорске испите, које су стигде прошде недеље. Савет усваја ове теме: I За српски и словенски језик с историјом литературе 1. Да се покажу и у кратко иротумаче закони о самогдасницима у старом сдовенском н српском језику. 2. Развитак гдагодске деобе у сдовенским језицима. 3. Синтактична раздика између 4-ог и 2-ог н између 7-ог и 6-ог у српском језику кроза све промене реченичних значеаа. 4. 0 одношају српске књижевности у свима периодама њеаога развитка према књажевноста остадога света а о законима историјским, што се виде у том одношају. 5. Резудтати досадањег испитивања усмене (традицнонадне) књажевноста сдовенске. II Из земљоииса 1. Еоји су биди гдавни трговачки и нолитички центри и трговачки путеви у српским земљама XIII, XIV и XV века, а који сада ? 2. Да се издожи хидрограФија Босне, Херцеговине, Дрне Горе, Србаје, Старе Србије, Маћедони.је и Арбаније с нарочитим обзнром на вододеднице. 3. Да се опише орограФија српских земаља на Балканском подуотоку н покаже да да је она имада утицаја на постанак политичких јединица у српском народу. III За француски језик с лптературом 1. Најгдавније раздике између наше и Француске нросте реченаце. Случаји у којима се у Француском унотребљава сопјопсШ. Употреба члана н његово изостављање. 2. Нацрт историјски Француског језика : његов ностанак, развитак до данас и садашњи његов значај. 3. Историјскп нацрт позорашта француског у XVI и XVIГ веку. Показати најзнатније писце комичне н трагичне у овом периоду.

4. Преглед књажевности Француске у XVIII веку. Дух ове детературе, њена тенденција и уплив на жнвот нолитички и социјални. Поменути знамените писце, који су понајвише допринели ведикпм нолитичким преображајима , што се догодише у Француској крајем прошдога века. VI Чнта се извештај нарочнтог одбора о установљењу цедих гимназија у Ужицу, Чачку, Крушевцу а Неготину. Одбор је нашао да у Крушевцу не може бити виша школа с тога што је бдизу њега крагујевачка и нишка гимназија, што нема довољно ђака за више разреде. Исто тако немогуће је у Зајечару подићи вишу шкоду, јер Зсајечар није у стању да издржи конкуренцију с Неготином, што нема ни зграде ни ђака за више разреде. За Ужице је одбор мњења, да се тамо може подића виша школа с тога што је то место осамљено а што је оно као копча са западном страном српских земаља. При свем том одбор преддаже, да се тек онда подигне виша школа, пошто се озида школска зграда и створа могућност за већа број ученвка. Да се у Неготину подигне виша шкода говоре ови разлози: што у Неготину ама добра зграда, што је већа број ученика но у Зајечару, што је Неготан већа варош н што је на тромеђи. У Чачку не може се подаћа ваша шкода, јер су близу Крагујевац и Ужаце, што нема довољно ђака а што су месне нрилаке неповољне. Један члан одбора одвојно је мњење, да би пре у Зајечару требадо подићи вишу гимназију но у Неготину с тога што Зајечар дежи на средокраћи између неготинске ниже гимназије а књажевачке гнмназијске реадке. Посде дужег разговора Савет је једногласно одлучио : да уЧачк/ и Крушевцу нема услова за подизане виших шкода, да се у Ужицу подигне виша реадка, а са 9 противу 3 гдаса да се виша гимназија подигне у Неготи1|у, а не у Зајечару. VII Др. Јов Валента чита свој и др-а ./Јазе Сте®ановића реФерат о томе: да ли треба прештампати „Хигијену или науку о здрављу" од М. Ј. ГеФеренти находе да ова књига није удешена за школску потребу, с тога Савет одлучује : Да се „Хигијена, иди наука о здрављу" не може препоручити за прештампавање. За тим је потпредседник закључио састанак.