Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ КРАГУЈ

Јвачкв гимназИје

2о1

При цредавањиа своји, наставаици се баве и теоријом и практиком али под ирактиком разуму ово: да ђаци, оно што читају на страном језику, могу и усмено поновити на том језику. Даље, да са срнског језика одмах преводе на страни и обратно, али да свагда преводе на табли не пишу, и да се уче и ортограФији. Под практиком савет мисли, да не треба разумевати конверзацију, коју хоћеда постигну разне Олендор®овесистеме,удешаване за прилике и потребе, које су сасма друкчије, него што су гимназијске. За вранцуски језик треба написати науку о реченицама, која се нредаје у VII разр. да не би ђаци трошили време у писању. Ј латинском језику успех је био врло добар. Време учења и број часова не би требало мењати. Насгавник Франц. језика предлаже, да се исги језик отпочне учити од IV разр., ако остане гимназија са 7 разреда, па да онда буде по 4 часа недељно у IV, V и VI, а у VII разр. 6 часова. Ако пак гимаазија буде од 8 разреда, онда да се почиње као до сада од V разр. и свуда да буде по 4: часа недељно. Овоме се мишљењу придружују и наставници немачког и латинеког језика највише .због тога, што по 6 часова из Француског и латинског језика од штете су немачком језику, који има само 2 часа недељно. Савет проФесорски уевојио је ово њихово мњење. Према успеху, који су ђаци краг. гимназије учинили у Фр. језику, од како је дошао садањи наставник, ја не налазим никаква основа ни потребе, да се исти језик спушта у нижу гимназију, и ако се спусти, не верујем, да ће бити овакав успех, какав је сада. Тешко је наћи наставника, који ће Франц. језик моћи да предају у нижим гимназијама онако, како ваља, и који ће да науче ђаке правилном читању и изговарању. По томе, ђаци, који из нижих гимназија дођу у вишу, не ће бити онако спремни, да та.ј језик продуже, као они, који су имали стручног нро®есора за тај језик у вишој гимназији, па ће рамати непрестано , као год што ее сад због наставног плана пате многи ђаци неких нижих гимназија са немачким језиком, који су дошли овде у вишу гимназију.

Напред сам казао, да према успеху из Франц. језика у краг. гимназији, није потреба, да се исти језик спушта у нижу гимназију. Да би о овоме уверио г. министра , дужност ми ,је казати, да су сви ђаци краг. гимназије, који су-до сада полагали иепит зрелости, најбоље положили исти иепит из Франц језика, и да сам сад на испиту, већини ђака VII разр. давао са свим нове комаде за превод са тог језика на српски, па су их преводили са највећом лакоћом, а што је још важније и што ме је изненадило и зачудило, четворица из VII разр. преводили су са евим нове ствари из читанке Ст. Новаковића одмах на Француски језик, и сасвим правилно писали на табли, не хтевши да српеки напишу оно, што им се чита, да преводе. На послетку, ја мислим, да нижу гимназију као припремну. школу за богословију и учитељску школу, треба тако удесити, да она, колико је могуће обра.зује једну малу целину, па да и с тога не треба у њу метати предмете, који се у вишој гимназији продужују. 11. При предавању јестаственице и природних наука, наставници су употребљавали сва учила, која се у кабинетима налазе. Кабинети, особито физички и хемички доста су добро снабдевени. Попуна њихова, а особито јестаственичког кабинета, извршиће се у неколико до почетка идуће школске године. Што кабинети нису са евим снабдевени, узрок је тај, што гимназија до пре две године није имала нарочиту суму за набавку учила, већ је набавку исгих вршило само министарство, а ово, нри евој доброј вољи, није могло да има потпун нреглед потребних учила свију земаљских ередњих завода. С тога је врло добро урађено, што се буџетом сваке године одређује овоме заводу но једна сума на набавку учила; јер ће се на тај начин сви кабинети моћи на скоро да доведу у оно стање, које се жели. Наетавник природних наука као вешт цртач, не само да је сваку ствар , која се цртањем да преставити, одмах при предавању на табли цртао, него је и све, што се експериментом има доказати, срећним опитима доказао, те је тако олакшавао ђацима савлађивање онако простране Физике Ганоа. 26