Prosvetni glasnik

СТАЊЕ ЈАВНе ПАСТАВЕ У КНЕЖвВИШ! СРСИЈН ЗА 187 5 — 7 6 шк. год.

299

трећем 0,7 5 Ел. Од првог бурета прода се 0 ,2«; од другог прода се 0,зе , а од трећег 0,7 5. Колико је ектолитара вина свега продато и колико је јога остало у свега три бурета непродато ? 14. Удружила се четири сељака, те од млека својих оваца праве сир. Први је дао 2500 ведрица млека, други 3700, трећи 5900 и четврти 8600 ведрица. Изсваке 3 ведрице млека изиђе 5 ,6 5 Ег. сира. 100 килограма сира продавали су по 32 динара. Колико ће свега новаца сва четворица за продати сир добити ? 15. Узмите у једнаке судове воде, вина и зејтина. Кад се тотачно измери на теразијама, онда ћесенаћи, да вино износи 0,99 од оне тежине коју има вода у истом суду, а што се тиче тежине зејтина, она износи 0,92 од оне тежине коју има вино у истом суду. Кад 1 литар водо износи на теразијама 312, 4 драма, колико ће драма (по тежини) зејтина стати у суд од једног литра?

16. Један трговац погодио је да набави за војску 85 000 хлебова и 85 000 порција меса. У сваком хлебу треба да има 0,95 Кг., а у свакој порцији меса по 0,45 Кг. За хлеб му се плаћа по 0,26 динара на килограм, аза месо по 0,6з дин. опет на килограм. Колико ће новаца примити тај трговац које за хлеб које за месо? 17. Један човек зарађује дневно по 4,7 5 динара, а троши по 3, 45 динара дневно. Колико ће уштедети за годину дана ? 18. Један свињарски трговац купио је 700 брава. У сваком браву било је једно на друго по 125,5 Кг. тежине. Он је продао те свиње по 0,8 4 динара на килограм. На тај начин зарадио је на сваком килограму по 0,ос динара. Колико му је чиста добит ? 19. Један човек има 1200 Флаша добра вина. Свака Флаша хвата по 0,75 литра. Он је куповао то винопо 1,2 5 дин. на литар, а по ту цену продавао га је на Флашу. Колико је на тај начин ва чисто ДОбиО ? (Наставнће се).

Стање јавне наставе у Ннежевини Србији за 1875 —76 школску годину

На измаку 1875—76 школске године, прокламацијом Његовог Височанства (18 Јупа 1876.) објављен је рат Турској. Иредаваља у школама прекппута су била још раније, за то што су скоро сви проФесорн средњпх школа п учитељи основнпх школа нозвати па вршење војних дужности. Неки од госп. директора средњих школа пису па време поднели годишњи извештај о стању поверене им школе; а кад је после рата тај извештај од њих тражеп, онн га нису могли саставити, пошто је сва архива њиних школа у рату пронала. Такав је случај био са архивама гимназијских реалака у Алексинцу и Књажевцу. Немајући нодатака из ових школа за 1876 годину, мн ћемо употребити дата из 1875 године. јер број ђака у обе ове школе пије велики, а разлике између нојединих година само су незнатне. Тако је и са извештајима о осповним школама, по п овде су празнине тек незнатне. Устројство У течају 1875—76 школске године учињене су у устројствима Велике школе и гимназије неке измене путем законодавним.

'Гако, законом од 20 Октобра 1875 године, измењени су §§ 9 н 31 устројства. велике школс. У §. 9 додата је још и оашта историја оним наукама, које су правпици дужни слушати из философског Факултета. У § 31. измењена је друга а^инеја, која гласи у етлгом тексту : у новом твксту : ПроФесоре и супленте ПроФесоре и суиленте велике школе предлаже ми- велике школе, по саслунистар просвете п цркве- шању академијскога Сапих дела Књазу ради наи- вета велике школе, нредменовања. лаже минпстар просвете и црквених дела Књазу ради наименовања. Законом од 20 Октобра 1875 године измењен је даље § 2 закона о устројству гимназије. Тај члан г ласи у стагом тексту : у повом тексту : Гнмназија нма седам раз- Гимназија има седам реда, сваки разред учи се разреда , сваки разред годину дана. учи се годину дана. 38*