Prosvetni glasnik

406

ЗАПИСНИК ПАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

јер је потпуно немогуће деци изучити оволике многе облике. Шта би ваљало узети, ниеам доспео да напишем. На послетку да кажем о хемијском саставу минерала. Ово би требало друкчије искззати. Начин којим је у овој књизи исказан хенијски склоп минерала врло је незгодан. Прво је, што је преживео и нема га више у науци. Друго је, што се није код нас ни јавио, па га не треба сада оживљавати, а немамо за њ ни назива. Треће је, што ништа не доприноси разумевању ствари. Много је боље да се искажу минерали елементима, с којима се могу ученици лако упознати. На пример у плавој галици има бакра, сумпора и кисеоника, у сидериту је гвожђе, угљен и кисеоник и т. д. А могле би се под оградом ставити и хемијске ®ормуле минерала по новом начину писања, јер би то било удесно и за школе, у којима се пре учи хемија, па минералогија, или ако би се то у гимназији променило. Према свему казаном мњења сам , да се ово дело с исправкама штампа у другом издању и да се по њему предаје у нижим разредима средњих школа. 14. Маја 1881 г. Београд. •рорисиав јЗ. Ј одорови-е, професор учитељске школе.

А. Покорнога Јестаственица. I део: наука о ископима. За ниже разреде гимназија и других средњих школа. Израдио Јосиф Пецић. У Београду, у државној штампарији, 1878. Погрешке у овом делу јесу: На страни стоји : А треба да буде:

1. Од истог рода. Ко други не поремети. Као камен у животињи и биљу

Од исте врсте Што друго не поремети Као гато су неке материје , које се одвајају и сталожавају у животињама и биљу. (Камен у бешици)

На страни стоји : Многе смесе Каменити угаљ. И вода и ваздух оматрају ее као беживотна тела, по томе снадали би у царство ископа, ако их нећемо да узмемо као самостална природна тела, која окружавају нашу земљу, као ваздушје (атмосФерилија), по што се обично вода и ваздух не рачунају у ископе. Истог својства. Тим се један од друтог разликују. Има их (стена) састављених од једних и истих честица, али су често смешане и са разним другим искоиима, А наука о стенама саставља један део науке која се туђим именом зове геогнозија, а то је наука о постању и саставу земље. 2. Више од неколико стотина (минерала) 5. Ветренаст је, кад се из далека гледа плав је (ваздух) Отихије у 100 делова ваздуха има 21 део кисеоника и 79 делова гушљика.

Пример куб.етопа ваздуха у времену кад се вода мрзне.

Који сами постају у лрироди (гасови).

А треба да буде: Многе материје или многе громаде Камени угаљ. Вода и ваздух јесу беживотна тела, и по томе епадају у царство ископа. Но како се у обичном говору не узимају као минерали, боље етавити их у засебан одељак под именом ваздушје (атмасФерилије).

Истог склопа (саетава) А разликују се један од другог по особинама (својствима). Но чисто еу смешане из више минерала.

Наука о стенама (петрограФија) је деогеогнозије, а то је наука о склопу и саставу земље.

Око хиљаду. Гасовит је, далеко од нае изгледа плав, и то оно што ее каже плаво небо. Елементи у 100 делова ваздуха по запремини има 21 део кисеоника и 79 делова гушика. А по тежини у 100 дел. има 23 дел. кис. и 77 дел. гушика Литар ваздуха тежак је 1,2932 грама на температури на којој се вода мрзне (0°) и ваздушном притиску 760 м. м. Који су ту помешани.