Prosvetni glasnik

398

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ САСТАНАК ГЛ 7. Маја 1881 год. у Београду. Били су : председник др. Ј. Панчић; редовни чланови: П. Срећковић, — арх. Н. Дучић, — арх. Неотор, Св. Милооавл>евић, др. Јов. Валента, М. Миловук, др. В. Бакић ; ванредни чланови ; Јов. Туроман, Стојан Марковић, Св. Вуловић, Бор. Тодоровић, А. Николић, др. Л. Лазаревић и Тз. Тешић. I Чита се записник 1* састанка и савет га нрима. II Преседник саопштава савету писмо г. министра просвете и црквених посдова од 4. маја ПБр. 2436, којим позива савет да му предложи г. др-а В. Бакића као стручњака , за шкодског надзорника за варош Београд и др-а М. Спиридоновића за шкодског надзорника средњих шкода у западном крају Србије. Савет је на своме 49-том састанку, кад је бирао остаде надзорнике, имао у виду г. г. Бакића и др-а Спиридоновића, но није изабрао г. Бакића с тога , што је уважио извињеаа г. Бакића. Пошто се показада потреба за стручно лице , а савет находи да г. Бакић одговара захтеву, који ставља г. министар, то је оддучио да се г. г. др. Бакпћ и др. М. Спиридоновић преддоже г. министру просвете за овогодишње шкодске надзорнике III » Г. Св. Вудовић реФерише о књигама Стевана В. Поповића. Он находи да се декдаматори не могу употребити за поклањање ученицима, јер избор песама није срећан. Но из омањих књига Поповићевих могла би се саставити једна »обра књига, с тога би требало питати писца да ли одобрава , да се из омањих књига његових учини избор, па овде штампа једна књига. Савет је усвојио преддог г. Св. Вудовића. IV Г. др. Валента чита извештај наставног одбора коме су биди придодати г. г. Јов. Ђорђевић и М. Зечевић, о програму по коме би се имао предавати земљопис у средњим школама. Пошто је ово питање врло важно и треба проучавања савет је решио: да се извештај наставног одбора штампа, па да се затим закаже нарочита седница, у којој ће се ово питање претрести. Извештај наставног одбора гласи: Главнсм Просветном Савету. Пре него што би се пристуиило одређивању програма, по којем би ваљало написати геограФију

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА за средње школе, вужно би било претходно претрести и решити неке важне тачке, које су са самим овим програмом у тесној свези. Од ових тачака неке се односе на предавање геограФије у основној и средњој школи, а неке на начин писања школских књига у опште, а геограФије на по се. 1.) 0 аредавању геограФије имало би да се напомене ово: а) Како је и геограФија мећу оним предметима, који се већ у основној школи почињу предавати, то би ваљало да се пре свега определи: колико географијског знања. треба ученик да донесе у гимназију из основне школе ? у овом погледу можда би за сад доста било, ако ученик после свршеног најстаријег разреда основне школе из геограФије зна ово: аа) У ирироди да уме наћи четири стране света; да уме разликовати источну страну од исгочне тачке, западну страну од западне тачке и т. д.; да зна , шта су четири годишња времена; колика је од прилике висина сунца у подне, колика даљина излажења и залажења сунца од источне и западне тачке, и колика дужина дана и ноћи у разним годишњим временима; да му је познат календар и часовник; да познаје мене месеца. 0 свому овоме нека зна ма само то, шта бива, а колико је год могуће, и како бива; ма и не знао још, за што шта бива. бб) ка маии нека зна наћи четири стране света; нека су му познати знаци за планине, реке, језера, варогаи и т. д,; нека зна, шта је то „вододелница* и нека је на мапи између појединих река уме наћи и означити ; нека зна, шта је на мапи горе, а шта је доле; шта је уз воду, а шта је низ воду; која је десна, а која је лева обала сваке реке. Ако и не буде тачно знао, шта значе на мапама екватор, меридијани и паралеле, и како се мере на земљи даљине, али око већ може и треба да му буде толико извежбано, да може наћи на мапи једнаке даљине, а код неједнаких погодити размеру.