Prosvetni glasnik
418
ОКРУЗИ
БРОЈ УНАПРЕЂЕНИХ
ПРОЦЕНАТ УНАПРЕЂЕНИХ
УЧИТЕЉЛ
УЧИТЕЉАКА
1
| УЧИТЕЉА
<! К < н Еа (Г
3 5 & к <4 ЗЈ X
Алексиначки
4
1
5
25,00
14,29
21,74
Веоградски
9
1
10
22,50
16,67
21,74
Ваљевски
13
1
14
88.24
16,67
35,00
Јагодински
8
2
10
27,59
33,33
28,57
Књажевачки
1
—
1
6,25
—
5,56
Крагујевачки
6
4
10
13,33
44,44
18,52
Крајински
8
1
9
17,02
9,09
15,52
Крушевачки
1
—
1
4,17
—
3,45
Подрински
4
1
5
26,67
33,33
27,78
Пожаревачки
19
5
24
29,23
17,86
25,81
Руднички
1
—
1 I
5,26
—
4,76
Смедеревски
11
1
12
29,73
11,11
26,09
Ћупријски
! 7
1
8
26,92
16,67
25,00
Ужички
9
—
9
31,03
—
27,27
Црноречки
4
1
5
19,05
7,14
14,29
Чачански
ј 6
1
7
25,00
20,00
24,14
Шабачки
9
2
11
32,14
28,57
31,43
Варош Београд
1
4
5
5,56
25,00
14,71
Србпја
121 26
147
23,28
17,81
21,34
Унанређених учитеља и у опште наставника има највише округ ваљевски а најмање их Је унапређено у крушевачком округу. Учитељака унапређено је највише у крагујевачком а најмаве у дрноречком округу, и ако у томе округу има редовно највише учитељака. Кажњених наставнива бидо је у 1876 школској одини сразмерно мало. Кажњено је учитеља учитељака наставника 3-3 4 3 7 2 - 2 1 - 1 2 — 2 3 - 3
упоменом . . ткором . . . губитк.5-одневне плате 10 15 месечне ,
Свега . . 15 3 18 Од 100 учитеља кажњено је 2,76, а 100 учитељака 2,05 а од 100 наставника у опште 2,61. Од 100 кажњених искусшш Је казну блажију 55,56, а казну строжиЈу 44,44. Што је број кажњених оако незнатан, то је само у сљед прекинутог рада школског због ваступивших ратних околности на крају 1876 шкодске године. в. Ученици и ученице. У 1875—76 школској години бидо је У МУШКПМ У ЖЕНСКИМ У СВИМА ОСНОВНИМ ШКОДАМА уписаних . . . • . ученика 24.170 — 24 170 ученида 351 3.444 3.795 Свега . . 24.521 3.444 27.965
на краЈу године; ученика 18.959 — 18.959 ученица 273 2.828 3.101 Свега . 19.232 2.828 22.060 У мушким школама бидо је у ночетку на крају шк олске године иродепат проценат уче - уче- уче - уче- уче- учеу разреду: ника ница ница ника ника ница првом 11.780 204 1,70 8.745 154 1,73 другом 6.394 99 1,52 5.262 75 1,41 трећем 4.724 45 0,94 3.922 42 1,06 четвртом 1.272 3 0,24 1.030 2 0,19 Свега 24.170 351 1,43 18.959 273 1,42 Ороценат ученица остао јеготово неизмењен кроз све разреде, како код уписаних тако исто и код школу свршивших. Само у трећем разреду остало је више ученица него ученика. Још боље види се из ових размера. Од сто уписаних ученика ученица у разреду: свгшидо је првом 74,24 75,49 другом 82,30 75,76 трећем 83,02 93,33 четвртом 80,98 66,67 Свега . 78,44 77,78 У средњу руку оставида су мушку школу у течају године 22 од 100 ученика а толико и ученица. Како се пак девојке са мушком децом заједно школују само по селима, то и равномерно напуштање школе код обојих да се објаснити подједнаким узроцима и придикама. Податци о ученицама у мушким шкодама прикупљају се тек од 1874 године. Истина и пре тога, бележили су по неки изасланици министарства просвете те ученице одвојено од ученика, но за све школе никад то није израђено. Кад узмемо само оне године за које имамо таке белешке, онда налазимо, да је било у мушким шкодама у ПОЧЕТКу на крају у години шкодске године ученика ученица УЧЕНИКа ученида 1873 — 74 . . 24.470 257 20.215 223 1874—75 • 24.439 352 19 991 296 1875—76 24.170 351 18.959 273 Број ученица дакле с године у годину бивао је већи, докде нанротив број ученика спада. Но кад по редимо стање на крају школске године стању који је било при упису у шкоду, онда налазимо, да је