Prosvetni glasnik

400

ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Аустралија, у II. разреду Европа, у III. Балканско полуострво-: него би и онда боље било, да се у сваком р&зреду сврши г\ео иредмет , па онда да се за свакп разред напише и засебна школска кљига. Онда би у учебник за најнижи разред ушле само главне ствари; а у учебпик за више разреде улазила би сва грађа из учебника за ниже разреде, и само би се допуњавала новијим и новијим материјалом, од прилике, као што су опште историје за школе од Дирија, или као што су три нздања Сајдличеве геогра®ије. Тако би ученик најглавније нартије предмета учио више пута , и оне бл му боље остале у памети, него што то бива сад, кад се научна грађа подели на три године, или јога и на четири (са космограФијом), па се у свакој години изједначе и главне и споредне партије, те се на тај начин без довољне свезе и понављања у свакој доцнијој години заборавља оно , што се у предњим годинама учило, док се напокон у вишој гимназији скоро цео нредмет не заборави. 2.) 0 иисању школских књига могло би се у оигите приметити ово : а) Учебник ваља да, се уиравља ирема з ахтевима наставе, а не обратно. Ако је школска књига за мале ученике, за оне од 9 — 12 година, који су тако рећи јуче дошли из основне школе, нека не буде писана високим стилом и језиком академијским, каквим се не говори деци ни код далеко напреднијих народа. Изрази , као н. пр. „континенталитет климе," „вертикална расчлањеност" и т. д. немају никако места у књизи , писаној за читаоце од 9 — 12 година. Код мање вешта или мање савесна наставника учиће деца уз остали нужни научни материјал још и све ове, за њих у пуној мери„ трансцендееталне" изразе на памет, са својом грдном и штетом и муком ; а и вештијем и савеснијем наставнику тумачење оваких тешких места прави толпко излигана посла, да му је лакше радити без икакве књиге, него са онаком, која на сваком кораку ставља ученику нове пречаге и задаје му нове загонетке. II о овоме лепо вели Верман у чланку „Наставни план" (Енц. IV. 541)' „У рукама ученичким школске су књиге често не„опходно нужне као помоћна средства за учење и „за понављање , како би се избегло и диктирање „које много времена одузима и погрешно писање

„за паставниковим предавањем, како би ток наставе „био правилан и како би се одржала сагласност у „методи измећу етручних наставника разних ра„зреда. 0 друге пак сгране опасност је ту , да „учебник наставника и сувишс стеени, да у избору „и распореду научног материјала или у саетаву „израза његовим назорима и жељама не одговори, „и нажњу ученика од предавања наставниковог од„страни, јер ћо да помисли , да је главна ствар „већ у књизи." Из истог узрока за наше школе и нагие ученике ниеу од користи прости иреводи ма и најбољих страних школских књига; него треба, да се оне од вештих томе поелу људи према натпим нотребама и приликама прераде. б) Учебник не треба никад да је сувише велик. Из њега наставник не треба никад нитпта да мора ради скраћивања брисати, него да само додаје, где гата буде требало. Ењига школека није за то, да се разговара с учеником, него само да га подсећа на оно, гато му је наставник у гаколи говорио; дакле треба да садржп у себи само најиужније податке, који се не могу одмах од једног чувења запамтити, а не и пигачеве Фразе, које не само мали , него и већи ученици врло чесго уче просто на памет, место дп се сами вежбају у излагању својих мисли. Учебник треба пегато да остави и за наставника, а не да свргаује и његов посао. в) У учебпик треба да уђе само оно , што никаквој вигие сумњгг и никаквом спору не подлежи, а не и оно, што је писац сам смислио, а што наука јога усвојила није. г) У учебнику за гимназије нека се не кују српска технична. имена ако их већ сам народ није сковао. Од оваких новоскованих речи наука нема никакве користи, а иаставник и ученик имају само сметње и штете., јер морају трошити и време и труд за изучавање двојаких термина, и српских и научних. Н. пр. ученику није ништа поможено тиме , ако се у књизи „екватор" назове „полутаром", јер он и покрај „полутара" мора опет да научи и опгати научни назив, а то му задаје два посла; да и не спомињемо , да се оваки газивп у сваком крају нагаег народа на други начин кују, и да н. пр. за реч „екватор" имамо до сад осим