Prosvetni glasnik

НаУЧНА ХРОНИКА

45 1

Но и сама експериментална хемија даје нам таквих примера, који су се могли сравнити са прелажењем једног елемента у други а то су тако звана алотроаска стања елемената. Тако п. пр. фосфор се јавља у двема модиФикацијама: као безбојан и црвен фосфор . Исто то важи и за бор, који се налази као граФитски и дијамантски бор. Тако се исто понаша и силицијум и селен. Но најбољи пример алотропије даје нам угљен са својим трима модиФикацијама: као непровидан и неметалан угљен , као металан графит и прозрачан дијамант. Но и познате алотропске модиФикације дају се врло тешко претварити из једног стања у друго, а то нас у неколико теши шго нам није одма испало за руком да раздвојимо поједине елементе нли да једне претворимо у друге. Могло би се према томе узети , да су елементи из наведених појединих група разне алотропске модидиФикације једне и исте материје, која се због разних услова јавља у другим облицима. И тако можемо очекивати да ће најзад науци испасти за руком да не само ове за сад просте елементе разложи у друге простије, него да ће још бити у стању једне елементе претварати у друге , као што сад једна једињена претвара у друга. Ово нис истина доста опомиње на средовековно тражење рецепта за злато, али опет на ту хипотезу довела су нас сама Факта, опажена под

спектроскопом, за сад најосетљивијим апаратом у целој физици и хемији.* Пре но што завршимо о томе, да споменемо једну нову ствар коју донесе најновиЈИ број Француског листа »На Ка1;иге« која је саопштена Француској академији наука у седници држаној 28 Фебруара (по нов.) ове године: Локајр, енглески астроном, сравњивао је спектре гвожђа добијене на темнературама између 4900 до 5400° са спектром сунчевим и у томе дошао до врло важних резултата. Одма је приметио да број зракова у спектру није исти увек и мењао се према томе, да ли је испитивао коју протуберанцу или какву пегу на сунчевој површини. За тим у својој лабораторији испитивао спектар од гвожђа и нашао да ни тај спектар не показује исти број зракова, него се спектар све већма мењао што је већма подизао температуру гвожђа, и најзад је добио у опектралном апарату такве зраке, који више нису ол,говарали гвожђу, дакле гвожђе се натој високој температури ра зложило на неке друге елементе, још аростије. Оће ли се то потврдити показаће нам скора бу дућност. * Под спектром може се познати нека материја и онда кад је има сам о 1 д ез грама. 3,000.000

БЕсЛЕШЈ^Е О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Општина берлинска закључила је свој школски буџет за 1881— 4 2 школску годину. По њему приход од виших средњих школа изиоси 1,464.200 марака, а расход 1,630.000 марака. Приход од основних школа прорачуњен је на 51.853 марке, а расход на 5,100.393 марака. Осим тога за разне школске потребе треба још 298.255 марака. Према томе општина берлинска имаће из своје касе да изда за школе 6,522.59 5 марака (једна марка чини 1 динар и 5 пара дин.). За васпитавање сирочади троши Берлин годишње 656.795 мар. У Маџарској има 15.715 основних школа , међу којима су 251 државне, 1.53 општинске, 13,688 верозаконске и 238 приватне. Деце за школу дорасле било је у прошлој години 2,1 14.864, а од тих ишло је у школу 1,644.803 —дакле 78 од сто. У основним школама радило је свега 21 421 учитељ.

У целој Немачкој царевини изилазе 116 школских новина и то: у Пруској 57, Саксонској 19, Ваварској 12, Виртембершкој 10, Мекленбуршкој и у Вајмару по 3 и т. д. У Галицији било је прошле школске год. 1645 основних школа русинских ; 1135 пољских и само 45 немачких. У Загребу је после многих година служена служба божја на старословенском језику на дан св. апостола Кирила и Методија. Ову појаву поздравља педагошки лист »Напредак« с особитом радошћу, завршујући ту вест с овим речима : »Дао Бог орили се такови гласови у будуће чешће у хрватским црквама «.