Prosvetni glasnik

70*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРЛ ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

547

Друга двојица стручњака: гг. Марко Велизарић и М. Миловук предлажу: Аритметика у I и II са по 4, у III раз. са 3 часа, алгебра у IV 3, у V 4, у VI 3, у VII разр. 2 часа; геометрија у IV и V по 2, у VI 3, и у VII 4 часа недељно. Ст. МарковиК помиње, како с тога што планиметрија долази у IV разред са 2 часа изравњава се нижа гимназија потпуно са нижом реалком. Мата Јовановић потпомаже Ст. Марковића. С. Живкови& пита може ли се геометријско цртан.е као обавезно узети, те да се од цртања има више користи но до сада што је било. Ог. МарковиА одговара да то цртање није ништа друго но очигледна геометрија, Министар одговара г. Шивковићу што се тиче тога , да ли ће цртање бити обавезно или не , мисли да се и према закону и програму може разумети тако да се геометријско цртање сматра као обавезно, а слободоручно као Факултативно. У осталом он ће ту ствар изнети Збору на решење. П. ЂорђевиК наглашује како по предложеном наставном плану имају математичке науке највише часова. То се оправдава тиме што су те науке помоћнице другим наукама и што су згодне за вежбање дечијег ума. Но он сматра да је много часова дато математици, и с тога предлаже да се рачуница учи у I и II разреду са по 4 часа , и алгебра да се учи у III са 3, у IV са 4 и V са 5 часова. Геометрија у VI са 5, а у VII разреду са 5 часа недељно. Министар повлачећи свој предлог натраг износи на гласање два стручњачка предлога. И то износи предмет по предмет опако: 1. Рачуница у I и II разреду < а по 4, а у III са 3 часа недељно. Овај предлог Збор усваја једногласио. 2. Алгебра по предлогу тројице стручњака у IV са 5, V са 4, VI са 3 , и у VII разреду са 2 часа недељно. Алгебра по предлогу двојице стручњака у IV, V и VI разр. са по 3, у VII са 2 часа недељно. Збор је са 14 противу 4 гласа — тројица нису гласали — примио предлог двојице стручњака, по коме се алгебра има учити у IV, V и VI разреду са 3, а у VII са 2 часа недељно. 3. Геометрија по предлогу свију стручњака имала би се учити у IV раз. са 2, у V и VI са по 3, а у VII разреду са по 4 часа недељно. Овај предлог Збор је једногласно усвојио. Министар објављује да се сад ирелази на Цртање геометријско. Што се тога иредмета тиче пошто је планиметрија одвојена за IV разред, треба да отпадне из тога

разреда и да се предаје у I, II и III разреду са по 2 часа недељно. Збор једногласно прима овај предлог министров. Министа.р даље изиоси предлог да се белешка геометријског цртања рачуна као обавезна, пошто је за то приватно умољен, како би се том нредмету оси гурао бољи напредак, што Збор једногласно усваја. Министар износи на дневни ред Цртање слободном руком. Збор потпуно прима предлог министров да се цртање слободном руком учи у I, II, 111 и IV разреду са по 2 часа недељно. Министар износи на дневни ред Красноаис. Др. ДокиК иредлаже да се тај предмет изостави из гимназије, пошто нема спремних наставника за њ. Др. Л. ЛазаревиК пита може ли се говорити о укидању краснописа. Министар одговара да не може, јер је тај предмет законом прописан. Др. Л. Лазаревић мисли да се та вештина не може у школи изучити, с тога предлаже да се учи са по 1 час недељно у прва два разреда. А. Пиколић слаже се с Лазом Лазаревићем и предлаже да се краснопис оједини с цртањем или да се одвоји један час од краснописа за цртање. М. МаринковиА не слаже се с А. Николићем као да нема вештих учитеља краснописа. Усваја предлог министров. Пеци/г не пристаје да се предмет одбаци за то што нема спремних наставника, кад се томе на други начин може помоћи, за то је да се учи онако како ће се имати користи од тог предмета. А. НиколиК доиуњује свој говор тиме што вели * да је говорио нротив краснописа са практичког гледишта, јер доиста ми немамо вештака за тај предмет, а тешко ће се моћи и набавити, док се он предаје само са 4 часа, јер се за толики број часова не може нарочити наставник постављати. С. МарковиИ сматра да је писање примитивно знање и да ваља краснопис заиста задржати у школи. С. НиколајевиК сматра краснопис као поуку у писању, а то се највише тражи за ону децу која иду на занат, с тога је за краснопис, само да се боље предаје но што је то до сад било. П. ЂорђевиЛ не види корист од 2 часа краснописа како је то данас с том настапом, с тога пристаје уз предлог А. Николића. Др. Л. ЛазаревиК понавл^а своје првашње тнрђење да ми немамо наставника за тај предмет, Пецић вели да је то једини предмет који гаји естетичко образовање у нашим школама, па једно с тога а друго што и у закону стоји да се краонопие предаје, брани предлог министров.