Prosvetni glasnik

626

РЕФОРМЕ ОРЕДЊЕ-ШКОЛСКЕ НАСТАВЕ У ФРАНЦУСКОЈ

У крилу главног просветног савета министар је завео један сталан одбор од 15 чланова, изабран административном влашћу, коме је у задатку било само то, да руководи унутрашње послове државних школа (колежа) и да спрема предлоге који ће доћи пред главни просветни савет. Избори су били заказани у месецу Априлу 1880. Како је у тим изборима имало да учествује 888 испитних кандидата проФесореких — суплената — и 525 лиденцијата (младића који су положили испит зрелости), разасутих по разним крајевима Француске, то се установи привремено један лист у Паризу, који је узео у своје руве питање решорме школске и завео споразум између лицејских и гимназијских про ®есора Избори су обављени 3. Априла и накнадио још 17. истог меееца. Гласање које се сврши показа да је потпуно победило питање о ре®орми школској. У том просветном савету, који је највиша власт над свима јавтим и принатним школама, и у коме „слободна настава" није заступљена јаче но само са четири члана, које је сам министар наименовао, претресен је у месоцу Јуну нови наставни план, који је изнео министар Жил Фери и који је стално утврђен и као обавезан прописан 20. Јула 1880. год. Овај наставни план изазва испрва изненађење, јер у њему бегае предложено не само да се промепе методе, гато је цео свет и очекивао, него да се и наставни предмети са свим друкчије распореде. Жинистар захтеваше не само да се укину задаци из стихова латинских и већи део писмених састава на латинском језику, не само што даде већег маха радовима на часу и објашњавању текста, већ он помаче латински језик из првог разреда у трећи, а грчки из трећег у шести, задржавгаи за ниже разреде наставу из матерњег језика, једног страног језика и нрвих основа из других наука. У овом предлогу у осталом није изието нигата ново, већ оно гато се у главноме практикивало у двама слободним заводима у Паризу (у гаколи Монжовој и у школи Елсаској). Министар, пре него што је изигаао са својим предлогом, походио је ■

те две гаколе, да би се сам уверио, како се примењују нове методе и с каквим успехом, па да би према томе мерио опо гато се ради у главним лицејима (вигаим гимназијама) париским. Главни просветни савет наименова једну комисију, названу „рсФормну комисију", састављењу од петнаест чланова, која рађаше под председн шгвом Жил Симона и која од своје стране изнесе пред цео савет нредлог који ( се не разликоваше од министровог предлога ни у чему другом до еамо у томе што учење грчког језика треба да се отпочиње у петом а не у гаестом разреду, као што је министар предлагао. Комисијски предлог усвоји савет огромном већином. Да прегледамо тај предлог у појединоетима. 2. У министровом предлогу, који је примљен од стране просветног савета, има троје да се испита : 1, нова подела наставних предмета; 2, специјални програми сваког од тих предмета; 3, методе. По министровој замиели подела наетавних предмета треба да се удеси у три наставна круга, који ће ме1)у собом бити снојени и раетављени прелазним испитима. Основа ове симетричке зграде јесте матерњи (®ранцуски) језик , један страни језик и прва знања из разних наука, па па том темељу подиже се, као спрат на спрат, поетупно учење латинског, па онда грчког језика, па после настава из Философије и преглед наука, служећи у неку руку као круна овој школској згради. Другим речима, десет година гимназијске наставе имађаше се распоредити на три периоде, свака по три године, не рачунајући ту философију (која се обашка учи читаву годину дана). Прва периода одређена је нарочито на изучавање матерњег језика, друга више на изучавање латинског језика, а на њу се наслања у трећој периоди учење грчког језика. Природне и Фвзичке науке, земљопис, и цртање добили су у овим трима периодима значајније меето него шго је пређе било, а уза њих ређају се историја, математичке науке и страни језици, који су и по старом програму били удегаени као гато им је одређено место у новом наставном '• плану. По овом начину не може ђак прећи из