Prosvetni glasnik

ЧЗВЕШТЛЈИ ИЗАСЛАНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛЛМА ЗА 1 880 — 8 1 год.

Забораве за 2—3 године спе и једва ако им остане вегатина читања, писаља и нешто мало писменог рачупа Само у овако уређеним општинама, могло би се оио да нзврган, где би радило више од једног учитсл.а. Тако би гакола постала средина, која би све око себе ирибирала, обавегатавала и у свакој прилици била од помоћи. VII Да се никои вигае нс да за привременог учитеља, који није испит положио, и да се ђаци из учнтел.ске гаколе правилније распоређују међу учптел.е, који су песпремни и невегати. VIII Админнстрацију школа уредити боље. Дпевник рада и протокол казни мало сам где нашао. 0 уређеној адмшшстрацији и преписци иначе иигде ни помена нема. Требало би у окружним варошима, паланкама среским н пове!шм селима завести учитељске.скупове, па би се ту могао да одреди који од вичних добрих учитеља, даобавести неуке о томе : како се води дневник рада, протокол казни, школска хроника, инвентар ствари, списак књига и остала званична администрација. Ово би се моглз прво у варошима да уреди где има више учитеља и где би једап од најбол.их могао да врши дужиост местног старешине н администратора основних школа. IX Да се тражи исппт и од богослова, ако мисле Да учител.и буду. Виша девојачка школа да се подели 2 одел.ен.а, од којих би једно имало да буде права учител.ска школа за жепскиње. Само оне које ово одел.ен.с сврше и ноложе испит да се примају за учитељице. X Нри промени наставног плана требало би унети у школу впгие практичпога знања, а нарочнто умења ; тако да практична вредност (пепоередна корист) од

6-6 1

школе изиђе на видик. Овде мислим нарочнто вештине и техничке радове, као и пољопривредни рад па парчету земље, које би свака гакола имала да обради по прописима и упутствима. XI По варогаима где се може груписати (састапити) гаколе и кабпнете и завести обавезну наставу. Број година за школовање повећати прво у варошима за децу, која неће даље да се школују. Ово би трсбало прво у варошима завести. XII Оцепе рада учитељског не би требало бележити у књиту одма после пспита. Трсбало би све забележитн, што се и досада бележило, а оцену само нека задржн ревизор за се, па нека се та оцена нечата поое неколико дана или недел.а. Требало би оцене рада бележити са бројевима од 1 — 10, илн и вигне. Требало би и разломке узимати у рачун. Данашња оцепа, која се у књигу бележи врло је чудновата. Јсдап може да се поклопи пли један да сс смањн из ма каквих ситнијих побуда, и опда излази врло добар пли слаб. Ово јс грдна разлика у оцепи, али шта ће се, кад нема прелаза или среднне између 2 и 3 (добар и слаб) ?! XIII Требало бн однос школе према цркпи законом тачно регулисатн, јер нма немарности прсма црквн од стране учнтел.а , а тиранисања пшоле н учител.а од стране цркве. Примите г. министре уперсн.е мог најодличиијег поштовања. 10. Августа 1881. год. Пирот ЈУ1и<ленко ^Ларковит, ревизор за округе пиротски и кљажевачки.

ПРЕДЛОГ ЗАНОНА о пензији учктељских удовица и њихове деце 1

Чл. I. Удовице и деца покојнпх учнтеља , пли деца умрлих учитељица добијају пензију но оном накопу. Чл. 2. Фоид :?а ове пснзије сбразоваће се из ових извора: 1 Иаредбом г. министра просвете и црквених послова, од 27. Лула о. г. ПБр. 4647, састављена је комисија која је прегледала израђени пројекат закона о нензији учитељских удовица и њихове деце. Комисија је свој посао свршила, и предлог с променама које је она у њему учинила гласи као што га доносимо. Ур.

1. Из капитала који је завештао на ову цел> пок. Јован Гавриловић, бивгаи државни саветник, из којега ће се канитала трошити само интерес. 2. Из редовних улога учитеља и учител>ица по 4°| 0 од плате њихове. 3. Од месечног вишка нлате при сваком унапређењу. 4:. Од првомесечне плате која се наплаћује од сваког учитеља и сваке учитељице нри н.иховом првом ступању у службу. 5. Од улога оних учитељица и учигеља који