Prosvetni glasnik

659

У потврду овога што се овде наводи противу претераности класичке наотавс и што многима изгледа као иека опасна новина, могли би се навести миоги укажени и велики ауторитети. .Јога у прошлом веку тражио је д' Аланбер, да се у гимназијама укину пиеиени радови на латинском језику и да на њихово место дођу састани на матерњел језику. Ието тако признати филолог , Август Волф, још 1811. год. јасно се и чисто изјаенио противу учења грчког језика у гимназијама. Он вели: „Од учења грчког језика треба оелободити све оне у којих ее не мож" да развије нарочити укуе за класичке језике; учење грчког језика треба да се дозвољава као нека награда само најмарљивијим ученицима, а да се не тражи као обавезан предмет од свију из реда". Авгуот Волф јога вели, да је он некада друкчије о овоме мислио, али стекавши жалосног иекуства у том погледу, морао је да разруши све своје илузије! Је ли смео Жил-Фери 1880. г. да уводи као реФорму оно што је~ Август Волф осудио још 1811. године ? Из свега овог не треба изводити као да је писац оиих врста нристалица неке апсолутне једнакости (униФормности) у настави ; на против вал.а желсти и настојавати, да држава, у споразуму с опгатипама, нодиже нарочите стручне тпколе

у евима трговачким и индуетријеким средигатима, па искуетво неће дати дуго на се чекати да покаже, у коликој мери ти нови заводи одговарају друпттвении иотребама и породичким жељама. По нагаем схватању, вели Бризак, ове реалне гимназије (лицеји) не треба да буду ништа друго до вчше основне гаколе првога реда. 6. Што Драјфус - Бризак даље разлаже, то 1емо са свим површно само напоменути. Тако наводи, да је просветни савет изјавио жељу да се насгава из историје и из природних и математичких наука, која отпочиње од трећег разреда, предаје од стране стручних проФесора; да ђаци имају што вигае учешћа у наетави а наставници да воде већу бригу о ђачким вежбањима у гаколи; да лање од 20 а више од 30 ученика не буде под унравом једног проФесора. Даље вели сам Бризак, да у једној великој гимназији не треба да има вигае од 600 ученика (кпо гато .је у Берлину); и да треба обратити већу пажњу на спрему про®есорску, онако од прилике као што је то у Немачкој уређено, јер није доста само прописати добре наставне програме и раепореде наставног материјала, него ваља наћи наставниве који ће иматк епреме и способности за наетавнички рад и који ће умети радити но новим методама које еу усвојене.

Најновија историја Ср( (Удешено за предав« 1. Узроци усташ^а Године 1788. ратовала је Аустрија са Турском. У томе рату Срби су помагали Аустријанцима. Србе је тада предводио капетан Коча Петровић из села Пањевца округа јагодинског. Због тога нага народ зове тај рат „Кочина крајина". Рат је трајао три године дана, па су се Немци помирили са Турцима и наш је народ оетао под Турцима. Турци су ухватили Кочу Петровића и набили га на колац,а и многе његове другове понабијали су на коље Кад су Немци направили мир са Турцима уговорили су и то, да се Јаничари* не смеју наКосу .[аничари, треба деца да знаду иј ранијих лекција.

од 1804—1868. год. а у оеновној школи) сељавати и живети у Србији, јер су се Јаничари били тако оеилили, да нису никога слушали, нити еу се кога бојали. Они су имали свога старешину, Дели-Ахмета. Нанадали су и убијали свакога, ко им ое противио, па и саме Турке. У Београду је био постављен за пашу Бећир-пагаа. Њему .је цар дао Ферман, а то је царево нисмо, коме се сваки мора покоравати, у коме је било наређено, да Јаничари не могу живети у Србији. Бећир-паша дошао је до Нигаа. К њему се догале многе спахије** и другз Турци, а дошао је и Дели-Ахмет са Јаничарима. Бећир паша најпре увреба Дели-Ахмета и уби га, па онда прочита царев Ферман. За тим Бећир** Деца већ знаду, ко су епахије из лекција Земљописа.