Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

њене врло су незнатне и не потребују никаквог објашњења осиш једне, која се односи на последњу тачку чл. 46., где се вели, да се у једној години не може положити испит из два или више разреда. Потнисани одбор предлаже да од тога може бити и изузетака, о којима ће решавати министар просвете. Овај додатак предлаже одбор нарочито за то, што се више пута дегаавало, да деца у узрасту од 11, 12 и 13 година, која дођу из Босне, Херцеговине и других српских земаља, или у тому добу остану без родитеља, као зролија зажеле сама од своје воље ићи у школу, у коју их родитељи нису у своје време хтели дати или школски одбор уписати или што су их други какви узроци од школе задржали. Ако се сад таквој деци не дозволи да у један пут, према својој спреми, положе испит из два или и три разреда, онда она нити могу, према закону, редовно се с осталом децом учити у основној школи, нити би могла на време стићи да ступе у гимназију, баш кад им број година не би сметао да еваке године свргае по један разред основне школе, јер докле про!>у кроза сва четири разреда њена, прећи ће узраст пронисан за ступање у средње школе. Ме1»у тнм нико не може тврдити, да и од такве деце, која су се тако доцкан склонила да нођу у школу, неће моћи временом произићи ваљани грађани и људи који би се с коришћу могли у разним службама, приватним или јавним, употребити. Најпосле не треба сметати с ума нарочито то, да у всћини таквих случајева нису деца крива што ее нису у узрасту који је законом проиисан пријавила у гаколу; па зар не би онда и неправо и грешно било затварати испред њих врата школе у којој би се чему корисном и врсном научити могла ? IV У ч и т е љ У овом одељку потлисани одбор предложио је знатних измена и допуна. 1. Тако на првом месту нагаао је за потребно да пред чл. 51. стави један засебан члан, у коме се казује, којим се путем образују и спремају учитељи основних школа. То Је потребно да уће у

овај закон, да би се знало, да су учитељске гаколе једини заводи из којих се редовно рекрутује контигенат учитељски. Исто тако одбор је нагаао за потребно, да се законом одреше руке влади, да може према нотребз основних школа, која ће бивати временом све већа, отворати и више учитељских школа. Ваконодавном телу неће се тиме нигата окрњити његова уставна прева, јер ће Народна Скупштина у своје време одобравати или не одобравати суме потребне за отворање нових гакола. 2. У свези с тим одбор је у чл. 52. учинио измену, да за сталне учитеље могу бити од сада постављани само они који сврше учитељску школу и положе прописани испит учитељски у учитељској школи. То је не само право него и врло потребно, ако смо ради, да од сад добијамо учитеље једнаке, а не разноврсне спреме. Но с обзиром на то, да јога за неко време не можемо имати довољно учитеља који су стручно спремљени за свој позив, додато је у истом члапу, да те испите учитељске у учитељској гаколи могу полагати и сви који сврше Богословију, Вишу гимназију или Реалку и Вишу Женску Школу. 8. Из истих разлога оетављено је по предлогу чл. 53. да другу врсту учитељских иепита могу полагати и они који су свршили само вишу гимназију или три разредаВигае ЖенскеП1коле; но да би се тим кандидатима дала могућност да се што боље спреме за тај испит, одбор предлаже, да се о државном трогаку заведу ванредни једногодигањи течаји уза сваку учитељску школу, у којима ће се предавати за једну годину дана, и то само онда кад је осетна потреба, они предмети за које се нађе да су најпотребнији и да се могу савладати за то време. Овога има и данае и у осталог света и ово не би било нешто необично или неостварљиво. 4. Сличне мисли руководиле су одбор, кад је после чл. 53. додао нарочити члан, у коме се законом има утврдити, да се за научно и практично усавргаавање активних учитеља имају наре1)ивати особити краћи течаји, н. пр. од 1—2 — 3 месеца дана, о државном трогаку. 5. Ј чл. 59. где се вели, да је плата учитељска регулисана нарочитим законом, потписани одбор нашао је за добро, да се ту дода, како ће 98