Prosvetni glasnik

855

особито кад су мњења једнако цодељена, где, дакле, нема већине. * Министар иросвете и цркв. послова, Ст. ј^ОВАКОВИЋ С. р. Главни Просветни Оавет, на свом 84. састанку, 9. Децембра о. г., одлучио је , да се насгавни програми онаки како су израђени од комисија разашљу школама с нрепоруком да се за ову годину предавања по могућности према њима удесе и да

наставниди саопшге своје примедбе на њих, каво би Главни Просветни Савет, при доцнијем израђивању сталних програма, имао пгго више материјала. Ва одвојена мњења у програмима остављено је г. министру да нареди што нађе за добро. По нарећењу г. министра комисијски наставни програми дати су у штамну и ми ћемо их донети у ванредној свесци „Просветног Гласника" која ће још изићи за ову годину.

Записник Главног Просветног Савета

САОТАНАК Г ј ХХХ1У 9. Децембра 1881. у Београду Били су: цредоедник др. Ј. Папчнћ и иотпредоедник Ј. Пецић. Редовни чланови : П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, М. Миловук и др. В. Бакић. Ванрвдни чланови: Ј. 'Гуроман, Св. Николајевић Љ. Ковачевнћ, Б. Тодоровић, Вл Карић, А. Ннколић II Ђ. Тешић. Привремени деловођа : Стеван Д. Поповнћ. ] Прочита се протокол 82. састанка. Савет усваја. II Прочита со протокол 83. састанка. Савет усваја. III Министар просвете и црквених послова писмом својим од 7. Децембра о. г. ПБр. 8883 јављајући, како су одређене комисије израдиле програме из свију наставних предмета за гимназије, шиље исте Савету на размотрење, с тим, да је преко потребно, да Савет те програме одобри за ову годину тако, као што су ноднесени, јер су удешени као привремени, а и за то што је доцкан да се прерађују. У исто време позива се Савет, да каже, како ће се постуиити у случајима, где су мњења појединих чланова комисијских подељена. Поводом овога акта поведе се дужи говор. Једни су наводили да се програми, које су комисије израдиле, не могу примити пре него што се прочитају, јер тешко је потписивати оно што се не види, и тешко је говорити о ономе што се не познаје, и ако нико не сумња у стручност и савесност рода комисијског. Није могуће примити печитане програме на-

рочито за то, што их све није радила једна комисија већ је за тај посао одређено било више њих, па је свака радпла са свог гледишта и без свезе с осталима. Зато треба Савет или са своје стране да одреди ко мисију која ће то све ирегледати, или нека се то метне на дневни ред одмах и чита редом како би се у целокупан наставан план за гимназије унела хармонија. Чланови Савета могу сами те програме претрести, јер знања која се предају у гимназијама, општа су и неће бити потребе да се траже нарочити стручњаци за давање обавештења у појединим предметима. Савет треба да изради сталне програме, а не привремене, то је његов задатак. Ако ли се нема времена за то, онда је боље, да се остави до краја ове школске године овако као што је, а израђени комисијски програми нека се аутограФишу и пошљу свима колегијама, да на њих учине примедбе своје. После тога Савет може пристуиити изради сталних програма. Други су признавали, да не треба примати ништа онако ђутуре и да не ваља неприправан послу приступити ; али то вреди за редовне прилике, а овде нас време гони да примимо програме комисијске. Њих треба примити још и за то, што су на њима радили скоро сви чланови Савета, и друге најбоље снаге, на и ако нису сви рађени с једног гледишта, опет ће они унети једноликост у наставу, које данас нема у средњим школама. Комисије, које је одредио г. министар, могао је у своје време, нарочито за реалку, одредити и Савет и онда би било свеједно. Дакле могу се без зазора примити комисијски програми као привремени за ову годину, нити се мора оглашавати да их је Савет примио и по садржини и по Форми, почем ће Савет доцније приступити изради сталних 107*