Prosvetni glasnik

ИЗ ИОТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

да се од т писма с вредношћу 300 , дође до у писма с вредношћу 3, а у исто време опомеиути се треба и тога, да је при томе број смањеи за два реда. Тек при овој напомеии могућно је нроденити значај Аполонијеве методе, и то, како се она задржала као школска метода, а није била у стању да нродре и у масу. Ово се доказује и речима Иапусовим, који вели, да је та метода мало позната, али вредна за гвуде од науке. То су иатематични радови чувеиог грчког математичара Аполонија Пергеуса. А сад да завршимо.

Са овом, управо, површном сликом, старао сам се, да што јасније изведем преставу развитка математике, која обухвата време од 100 година, а то је од 300 па до 200 год. пре Хр. Старао сам се, да по материјалу, који сам имао при руии, изнесем целину тога предмета у то доба, које је особито важно не само у историји математике, него и у историји целог човечансгва. Јевклид Ератостен, Архимед, Аполоније, — ови грчки, или боље александријски математичари, нису само преставници једнога културнога века, већ и преставниди целога развиткка математике и пре и после њих. После радова ових славних математичара, којима се морамо дивити, и по величини и каквоћи радова и проналазака, и по величини и бистрини ума њиховог, ми за читавих 17 векова после њих не налазимо у историји математике ничега сличног! За сво то вреле они осташе усамљени на томе пространом пољу, обасјавајући га прекомерном светлошћу и помрачујући сваки даљи рад, сваки зрачак, који би покушао да засветлуца!. . . Математички је дух опадао онако исто, као што је и у опште опадао научни дух александријске школе. И ма да је на педесет година по-

сле Аполонстја живео велики астроном Хииарко, који је у математици показао „методе за разрешавање свију троуглова" и конструисао «таблице корда"; ма да се много доцније још сретамо с Теодосијем, „којег су дело о с®ерној геом трији високо ценили арапски геометри^Јс Пааусом, од кога су нам заостале «математичне збирке" у осам књига, и с Теоном, који је «чувен с геометриских трудова својих;" — инак се не могу ни у колико упоредити с великим претходницама њиховим. Ево како Дрепер слика то до а у опгате. „Већ је нестало оне умне снаге, што чини оригинална откривења. На место ФилосоФа долази коментатор. Никакав нов развитак није оеветлио Физичке науке; њима је било суђено, да остану дуго време стационарне. Механика се није поФалила никаквим троФејем, као што је пропозиција Архимедова о карару полуге Природна ФилозоФИја остала је на месту. Људи су се задовољавали с оним, што је било . . . . " Иста слика вреди и за математику. Окоро све до 16 века математичари су се задовољавали с оним, што беху испитали и пронашли александријски математичари. Арапи су, а нарочито у Шпанији, као гато смо напомињали, преводили скоро све списе ових математичара, па еу нам многи само од њих сачувани. А у XVI. и XVII. веку, кад је већ у велико била пронађена вештина штампања, нревоћени су у више прилика Јевклидови елементи и други списи ових математичара, по којима је изучавана математика све дотле, док се не јавише радови и проналасци Кардана, Тартаљије, Христо®а РудолФа, ОтеФела, Вијете, Декарта и др. Но тадашњи проналасци и у ошнте развитак математике ограничавао се више на алгебру и аритметику, док су основи Јевклидове геометрије остали неповређени све до последњег доба. рр. јЈ . рТОЈКОВИТч.

ОДГОВОРВИ УРЕДНИК СтБВАН Д. ПОПОВИЂ