Prosvetni glasnik

210

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

опет у безконачност. Комета која се по таквој линији ј креће, само један пут се приближи сунцу и само један пут је ми видимо и више никад, јер догод путује, она се увек удаљава од сунца а никад неће савити на једну страну и вратити се натраг, пошто се ни парабола не враћа сама у себе. За ону комету што сврши своју путању за 2 милиуна и 800 хиљада година готово можемо рећи да се креће по параболи. Дакле кад нам рачун покаже да се комета креће по параболи, онда не треба очекивати да ће се она икад вратити натраг, и ако се деси да је после извесног броја година видимо опет, то је дошло отуда што је неко небеско тело њу смело на њеној путањи и дало јој другу путаЉу по којој мора да се врати натраг. А да то може да буде видели смо код комете од године 1770. а и код ове наше. Нашој комети кад је нађена 1807. године била је путања врло издужена елипса коју би она обишла за 1400 годинз, а Нептун јој је тако пореметио пут да је путања опет елипса но мања. Осим тога што планете упливашући на комете могу да им скрате или продуже путању, оне још могу да им сасвим промену облик путање, те да комета у ме сто елиптичне путање добија параболну те да се више никад не врати; или обратно у место параболне да добије елиптичну те да се тако врати натраг, ма да се не би никад вратила да се правилно кретала по својој правилној путањи. О томе има врло много примера код комета. И сад из три посматрања можемо дознати да ли је путања комете елипса или парабола ; ако је елипса, налазимо одма и колика јој је велика оса, колико су њене жиже далеко једна од друге, налазимо перихел (колико се највише приближи сунцу), аФел (колико се највиже удели од њега), брзину, а из свега тога време за које ће свршити целу путању и кад ће се опет вратити. То се зову елементи нометине аутање. Овако израчунате комете бележе се у нарочите каталоге. И кад се појави нека нова комета, т. ј. комета коју не очекујемо, онда њене елементе сравњујемо са елементима већ израчунатих комета, па ако нађемо да се са елементима ма које пређашње комете у свему слаже, онда је то једна иста комета, а ако се не слаже онда је нова. Тако се елементи наше комете слажу са елементима оне комете што се јавила 1807. и онда се закључило да је то једна иста комета. Ако рачун покаже да је путања комете парабола, онда се зна да се комета није раније јављала, јер као што смо видели само се један аут може приближити сунцу и земљи и више никад, (осим ако је што год на путу не смете и поремети). Пошто смо се упознали са врстама путања које описују комете и како се оне одређују, на реду је да

се забавимо око најважнијих питања о њима, а то је шта су то комете, какав је њихов хемиски и физички састав, како су постале и т. д. Но да би на та а и друга још слична питања одговорили, ваља претходно да се упознамо са озвездинама, јер као што ћемо видети, доста тесна веза постоји између тих небесних тела и комета. С тога на кратко време оставимо комете, па прегледајмо у неколико црта озвездине. Шта су то озвездине ? Видели сте више пута, кад сте тек онако случајно при ведром времену погледали у небо, како по нека сјајна звезда прелети с једног краја на други, па је нестане а за собом остави светао траг. Ако се деси која баба поред вас, рећи ће вам : »Немој је гледати, синко, то је роб побегао, па не вал^а да гледаш, јер ће га ухватити« Или »То је нека душа која је отпутовала на онај свет.« Ето те звезде што тако прелете, и што код наших баба прсдстављају одбегле робове и душе, те се летеће звезде зову озвездине. (1ез е1;о11е8 Шап1;е8, сИе &1;егпвсћпирреп) Је су ли то зајиста звезде ? Да ли у самој ствари може једна звезда прелетати тако с једног дела неба на други па је нестати ? Не. Сад кад зиамо да небо није распрострто »јако кожа« за које су звезде при коване као кандила, кад знамо да земља није основица целом свету, целој васелени, онда не можемо више помишљати тако што. Јер у васелени шта је земља ? Проста планета као и све друге и шта више једна од мањих планета. А звезде ? Звезде су огромна сунца као што је и ово наше, а изгледију нам тако мале, јер су врло далеко. Кад би наше сунце некако удалили на ту даљину на којој су друге звезде, ни оно нам се не би показало веће с оног краја. Дакле озвездине никако не могу бити таква сунца и не могу тако прелетати поред наше мале грудве. Озвездине нису ни планете као што је наша земља и остале. Оне имају више сродности са кометама. То је врло ситно комађе које путује и кружи по васелени. Једне су комад чврсте масе, као какав камен, друге су кугле какве течности, неке опет гомила прашине а неке најзад проста лака пара. Сво то разно комађе окреће се око сунца и описује елипсе и параболе као год и комете. Оно је врло ситно (често по неколико грама комад) па кад је у васелени и далеко од нас, ми га и не видимо. Цела је васелена засејана тим ситним телима која се крећу по њој у најразличитијим правцима и брзином. И земља на свом путу срета то разбацано комађе, но неко од њих прође кроз нашу атмосФеру, усија се док пролази кроз њу (јер се таре о ваздух) ; ми га видимо као летећу звезду, па кад изађе из атмосФвре, угаси се опет и настави свој пут. По некад прођу кроз високе слојеве атмосФере а по