Prosvetni glasnik

226

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

за другу деду, да се не угледају на »малог крадца Петра«, а овде и тога нема. Пок. Вук Караџић наштампао је „четири луда брамипа« па је исту »причу« спровео са нешто објашњења, п тко хоће да испита на децп утнцај те приповетке, нека то проба па ће видети, какав има утицај иста ирицоветка : деца је читају па се почињу мало по мало смејати, њином у ображењу предстају одма слике тих брамина и деца их запамте, па у животу могу одмах да познаду сличне људе и да изведу закључак о радњи подобних људи. У »причама« г. Красића не само да од свега тога ничега нема, него је он и оно искварио, што је негде и лепо. Тако је искварио »арапску легенду по Ламартину«. На место да ју је саопштио онако, каква је она, он ју је тако искварио, да се управо не зна, шта се хоће том причом (стр. 4. крај). Наша народна причалица о »кртици-* и много је карактернија и поучнија и за децу приступачнија од изнакарађене »два брата.« У опште су ове приче такве, да их деца не могу разумети, неће их без приморавања читати, неће од читања деци никад ништа у глави остати , мањ да их деца уче на памет, као кати.чизис. Душевне хране у њима је тако мало и тако је сувопарна, да ће свака дадиља много боље и много прилагодније приче умети измислити и деци пропричати, него што су ове немачке, Француске и т.д. од разних писаца и разних времена нричи, које су удешаване разним писцима према својим народима. Поред свију ових мана изабраних причи, које су такве, да их с тога не треба препоручивати, ове су приче написане таквим језиком, да, кад би саме приче и биле добре, због самога језика не могу се препоручивати деци за читање. Да би Просветни Савет могао оценити и сам језик ових опричи«, ја ћу навести нека места н пр. стр. 3. прича 1. »Два брата« Била некад (као да сад нема ?) два брата. Један Је имао жену и децу, а други бејаше инокосан. Шта овде зпачи реч инокосан? . . . Даље : »дође доба жетве, сажању браћа шеницу, покупе (?) у руковети«. У оригиналу је морало бити »покосе«, покупе и повежу у снопове, али је г. Красић хтео посрбити; јер се код нас још руком жње, па су и дошли овакви несрпски изрази. Или »мој брат има жену и децу које мора захрањивати* . . . Оваквих израза има и сувише много. Још овакав став (стр. 5) : »И анђелче улети унутра, извади сребрно стакаоце испод хаљаие « (ваљда хаљине) или (стр. 17.) »Била некад једна мати« и т. д. Још ћу навести неколико речи које не само да не знају деца, него их не зна нико, а мора се досећати шта ли значе. Н. пр. (стр. 7.) »дубоких усе ка« ; стр. 12. »окрајак аомаслачвног « . . . ; стр. 16. »једна ста-

режав ка«; стр. 17. »неколико новчића мањкало«- (значи управо липсало); у: иСпоменик по неком неиознатом;« стр. 21. »Драги Бог«, никад се у нашем језику не употребљава; стр. 22. »Краљ Ђорђе није баш марио, да се свет на њега куаи ;« стр. 23. »у припросто одело; стр. 24. »Тримоња (пас) је био паметап, па се свачему научио . . .« Од газде добијао један » сребрњак« т. ј. сребрни новац, (а сребрњак је пиштољ); на стр. 26. »натакао на њу (удицу) црвиК (?)« ; стр. 28. «ска аавица зима«; муктешевину (појести); »зец слави«; стр. 31. »зебе ме глава«; стр. З1.(дете) »немаше Иур чић а«; или »све сами бељци — талири«; стр. 32. »ободрише'; стр. 33. да каже да се лисица није убила, он вели : није се јако »ударила«, стр. 35. »тури змију себи под прегачу на прсима«; или »нећемо смрзпуте змије подизати«; стр. 36. »Лав стдде усред пута« т. ј. на сред; . . . »да би више могао утећи« . .. »растргати«; стр. 38. једна сељакиња . . . »устајала у рану зору« . . »већ су биле љуте кад су чуле петле певати« ; стр. 40. »црвље« (комади меса) »а није било познати какво је то месо«; стр. 41. »дечачић« пиолетао главом на гаипке«; стр. 44. »да би могао био научити«; стр. 46. »крг/пне очи«, »неданимице«; »једнога рундова који седе&и« ; стр. 50. (виолина) »јечила ко звоно« ; стр. 56. »ако ћеш Христу за вољу « и т. д. Због свега овога нисам мњења, да се препоруче ове пИзабране ариче«. 14. Марта 1882. год. Београд. Ј1. ј ^РЕЋКОВИЋ.. ОдАЖЕМ СЕ Д. Ј^икОхДИЋ. С овим реФератом у свему се сложио и други реФеренат г. Андра Николић. Просветни Савет усвајајући мњење реФерената одлучио је : да се » Изабране ариче« не могу откупити. РеФеревту г. Панти Срећковићу да се у име хонорара изда 30 динара. VII Министар иросвете и црквених иослова писмом својим од 16. Марта ове године, ПБр. 1710. позива Савет да ирема тач. а, чл. 12. закона о проФесорским испитима састави нове теме за арофесорске к андидате , пошто старим темама истиче рок крајем ове школске године. Просветни Савет узимајући у обзир, да се за прошле две године врло мало кандидата јавило за полагање проФесорског испита, да услед тога велика већина старих тема остала је сасвим неизрађена, одлучио је: да се г. министру просвете и црквених послова предложи, да све оие теме, које нису исцр-