Prosvetni glasnik

222

тити проиисана такса за препис и оиерење. БележиКе се и на преписз'. кад се издаје, је ли ирви ила други. Ако би ко желео имати сведочапство из сваког разреда на по се који је свршио редовно, неће му се кратити, кад плати прописану таксу за сваки егземплар посебице. Само у том случају забележиће се у сведочанству у примедби, како је исти ученик и друге старије разреде учио и назначиће му се ту, ако у старијим разредима не буде бпо у свему добар по учењу и владању. 2. Ако школска власт сазна , да је дотични ученик после свршеног разреда у том месту отишао у другу коју школу, она ће у сведочанству или у препису сведочанства назначити, да је тај и тај ученик наставио учење у тој и тој школи. 3. Свака друга школска власт , којој се ученик пријављује као нов, дужна је потпуно се уверпти, да ли је тај ученик, који доноси сведочанство из старијег времепа, учио се још где год за оно време од како је свршио школу у месту из ког је добавио сведочанство. У том погледу, дужни су директори свију средљих заводи од сваког оваквог ђака потражити доказе о томе, где се бавио и како се владао за све оно време

за којс нема од школске власги никаква сведочанства илн уверења. Оваква уверења имају бити издана само од опгатинских или утравних власти, а не прима сс ништа што би издала поједина приватна лица, а властн потврдиле само као њихов исказ. У случају ма и најмање сумше о исправности ових доказа, Д5 'жни су директори доставпти случај минпстарству просвете и црквепих нослова на коначну расправу и решење. 4. Ко не сврши уредно школу или разред, нема право на сведочанство друго осим на оно, које је собом допео при ступању у школу. На њсму се има нарочито приметитм, колико је ђак свега у школи нробавио п како се за то преме учио и владао. А ако не буде имао никакво сведочанство, издаће му се у овом смислу само белешке. Препоручујем вам, да се у напредак управљ^те по овој наредби у свима приликама на које се она може да примени. Који би старешина пропустио учинити све што се овде тражи зарад осигурања од изигравања закона, одговараће дисциплинарно или — према величини кривице — и пред судовима. ПБр. 2223. 13. Априла 1882. год. у Београду.

П Р 0 ИЗ СТАР0С.10В] У]!Од: Име, положај и важност старословенскога језика. Редакције. , Из науке о гласовима : Гласови и буквица. Глагољица и ћирилица. Бројна вредност глагољ. и ћирил. слова. Оамогласници : 1) г и ц 2) ж и д, 3) ч, 4) и. Сугласници : 1) р, 2) з, 3) жд, и шт. Важнији и нарочити гласовни закони. Наука о речима (основама и облицима). Важнији и нарочити наставци за основе именске и глаголске. Поређење придевско. Деклинација. Постајање именских облика. Деоба деклинације. Именска деклинација. А) Именице, придеви и глагол. нридеви. 1 врсга : основе на х. (од заједн. а). Деоба ове врсте. — 1 образац: нредгје тврд сугласник 1 Овај се ирограм штампа као додатак »Наставним ирограмнма за гимназије« који су изишли у XXV свесци Просветиог Гласника« од прошле годиие, а штамна се сад за то, што раније није био израђен. у р .

Р А М 1СКОГ ЈЕоИЕА ' н. пр. основа кђсђ. — 2 образац: пред ч. је мек сугласник, н. пр. основа врлујг. — Напомене за прву врсту. II врста : основе на о. Деоба друге врете. 1 образац: пред о је тврд сугласник, ннр. основа дидо. — 2 образац: нред о је мек сугласник, н. пр. основа подјо. — Напомене за ову врсту. III врста : основе на д. Деоба ове врсте. — 1 образац : пред д је тврд сугласник, н. пр. основа (Шбд. — 2 образац : пред л је мек сугласник, н. пр. змнк\. Напомена за трећу врсту. IV врста: основа на I. — а) мушкога рода, н. пр. ПтТБ б) женскога рода н. пр. основа костн. Напомене за ову врсту. V врста : основе на ђ (од заједн. и), н. нр. основа СЂ1НЂ. — Наномене за пету врсгу. VI врста : основе на сугласник. Деоба шесте врсте — I образац : основе на н. — а) мушкога рода н. пр. основа клмен. — б) средњега рода н. пр. основа НШ11. 2 образац : основа на т, н.