Prosvetni glasnik

292

Примери. Ва ово надање оитужен сам (ја) од Јевреја. Преобраћено биће: За ово надање оитужили су ме Јевреји. Они су од Бога иослани. Преобраћено биће: Њих је Еог иослао. — Говори се свашта. Преобраћено биће: Говоре свашта. Скраћена проста реченица У реченици се не иорају свакад исказати све речи, које би требало да ее искажу, него се често једна или више њих из реченице изоставе, те се у говору не искажу, а у писању не испишу. Таке реченице, у којима се једна или више речи изоставе, зову се — скраКене речеиице. Скраћивање простих реченица Проста реченица може се скратити неким од делова реченичних. Тако: 1. Изостављен подмет. — Еад је у реченици подмет лична заменица, онда се он врло чеето изостави, јер га је лако познати по глаголу који буде у нрнроку. Примери. Жедан сам (ја). — Стани (ти)! Кад он чу то, постаде (он) жалостан. — Читамо брзо. - - Знате писати? — Певају. — Хоћеш ли доћи? — Нисам га звао. — Ако реку, даћемо. Идите одмах ! —■ Није ме чекао. 2. Изостављен, ирирок. — И прирок у реченици може се изосгавити онда, кад га је лако погодити, а нарочито кад је од глагола бити. Примери. Нигде трага (нема) од дана бијела. — Хвала (је) Богу. — Ми у кућу, а он из куће. — С Богом горо и дубраво! 3. Њостављена сиона. —■ Кад је у прироку спона глагол бити, она се врло често изоставља с тога, што се врло лако може познати да је она изостављена. Примери. Кућа моја чарна гора , а постеља камен овај. — Нигде стана, вода свуда. — Наоколо морске пене. —- Људи весели па певају. Ироменљиве и непроменљиве речи Неке речи, као н. пр. кад, сад, овде, онде, док, како, тако, и, нли, ако, пошто, пре, после, пред, над, за, код, под, над, из, уз, поред и т. д. никад се у језику не говоре и не пишу друкчије,

него увек тако, с тога се те речи зову — неироменљиве речи или речце. Друге пак речи и говоре се и пишу се сваки час друкчије, а нарочито с друкчијим завршецима, као н. пр. јунак, јунака, јунаку, јуначе, јунаком, јунаци, јунацима, јунаке; леп, лепога, леиом, лепим, лепи, лепима, лепих; наш, нашега, нашему, нашим, наши, наших, нашима; један, једнога, једноме, једним; писати, пишем, писаете, писаху, и т. д. и с тога се те речи зову у језику — ироменљиве речи. У променљиве речи иду: именице, иридеви, бројеви, заменице и глаголи. Облици Разни изговори или разни изгледи, кад ее напишу променљиве речи , зову се — облици тих речи. Тако од речи јунак облици су: јунак, јунака, јунаку, јуначе, јунаком, јунаци, јуџацима, јунаке ; од речи леп облици су: леи, леиа, леиу, леиим, леии , леиих, леиима, леие; од речи наш облици су : наш, нашега, нашему, нашим, наши, наших, нашима, наше; од речи писати облици су: иисати, иишем, иисасте, иисаху, иисавши, иисао, иисали смо, иисаКете, иисан и т. д. Основе Свака променљива реч може се поделити на два дела. Од та два дела један ее не мења ни у једном облику те речи, негс кроз све њене облике остаје онакав , какав је Тај непроменљиви део речи одржава једно исто значење њено кроз све њене облике и зове се — основа те речи. Онај други део мења се те тиме реч и добија разне облике. Тај део што се мења зове се — наставак за облик и свакад ее додаје ка основи е десне етране; На пр. зуб, зуб -а, зуб -у, зуб-одг, зуб -и, зуб -има, 376-е; наш, наж-ег«, наш -ему, нашим, наш-«., наш -их, наш-«м; писа-та-, писа-ж, писа -смо, ниса -вши, писа-о и т. д. Кореии У евакој оенови еваке променљиве речи може се издвојити један једносложни њезин део , који држи ошпте значење те речи и тај њезин део зове се ~ корен. Они пак гласови или слогови што су