Prosvetni glasnik

294

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГхЛЕДНЕ НАСТАВЕ (н АОТАВАК)

ЧЕТВРТИ ДЕО ВЕЖВАЊЕ У ПОЗНАВАЊУ И ПИСАЊЈ ГДАГОЛА 70. РАЗГОВОР Радње и кретања нредпета 1. Радње живих предмета; ходи , корача, пуже, трчи, скаче, плива, иење се, лети, вије се и т. д. 2. Кретање мртвих предмета : тече, каиље, хуји, грми, сева и т. д. Разматрали смо најпре саме иредмете, па онда њихове особине, а сад ћемо се постарати да пзнађемо речи, које казују шта ради који премет, т. ј. или оно што сам предмет ради, или опо, што са њиме бива. Помислите, шта ради коњ кад је гладан ? — Оп једе. Шта ради, ако осећа жеђ, па му принесете воду!' Кад види друге коње ? — Пије и хрже. Шта раде неки коњи са задњим ногама, кад им се близу приђе, или кад их ошинемо бичем ? — Бацају се, хитају се и бију ногама. — Кад се коњ одмори па викнемо на њега? — Он полази. Кад је у коњушници, шга мора да ради, ако хоће да пије воде ? — Мора ићи на воду. Шта треба да радп коњ, кад је заирегнут у кола, па да се кола, брзо и најбрже крећу ? — Треба да иде, каса и трчи. Шта ради коњ, кад је дуго скакао и трчао ? — Дакће, озноји се, Фрче, сустане, стане Шта раде млади још невични коњи ? — Плаше се, отимају, ђипају. 0 чему смо сада говорили ? — 0 томе шта раде коњи. То, што који предмет ради, зове се радња предмета. 0 чему сте сада говорили? — О гоме шта коњ ради. Поновите неке од тих радња. — Коњ може да трчи, скаче и т. д. Исто тако, као што смо изнашли разне радње за коња, можемо их изнаћи и код других предмета. Помоћу чега сте дознали те радње код коња ? — Помоћу вида, т. ј. ми смо видели како коњ трчи, скаче, пије и^ т. д. Тако је ; но у чему се исказују све те радње? Шта видите да коњ чини кад што ради? — Видимо да се коњ креће. Овака се радња јавлза тако, т. ј. у кретању. На прилику: иде, трчи, једе, пије и т. д. Дакле, како се јавља свака радња која се чулима примећује ? —

Свака радн.а, која се чулима примећује, јавља се у кретању. Како се зову они предмети, који се сами собом крећу? — Живи створови. А они, којн се сами собом не могу да крећу, који немају живо га у себи ? — Мртви иредмети. Кажите ми кретања, која чине неки живи створови На прилику: шта ради коњ, кад мора што да вуче? Псето кад га боли пога? Како се крећу тице у ваздуху? Рибе у води? Деца кад играју ? Орао у облаку? — Коњ тегли, тица лсти, орао се вије и т. д. За које се иредмете узимају називи тих кретања? — За живе предмете. Сад ми нађите које кретање мртвих предмета. Како се креће вода у реци? Како се каже кад полако тече? — Струји, тихо иде. А кад бије из земље као на кључ? — Бије иа кључ, извире, истиче. Шта бива кад хоће киша да удари ? — Наоблачи се. Шта ради вода, кад је у суду метнемо на ватру? — Почне да струји, ври и кључа. Шта бива са водом у рекама и морима, кад дуне' јак ветар ? Ниемени рад : Писати реченице, у којима се говори о кретању разних предмета. а., Коњ вуче кола. Рањено псето храмље. Тице дете по ваздуху и т. д. б., Река тече испод моста. Поток жуборд но камењу. Крв тече из носа. Вино капље из бурета. Вода ври на ватри, Ветар јако дува на пољу и т. д. 71. РАЗГОВОР Гласови живих и мртвих предмета Глас животиња : хрже, блеји, режи, лаје, мауче, цичи, какоће, кречи, и т. д. Гласови човечији: говори, виче, иева, смеје се, шааће, теиа, уздише, илаче, јечи, кашље, јауче, лелече, нариче, заиомаже, и т. д. Гласови мртвих предмета: грми, хуји, тутњи, аљушти, дува, звижди, и т. д. Какве смо радње разматрали лоследњи иут? Радње оних предмета које видимо. Поновите неко од тих. —- Ићи, трчати, пузити и т. д. Како смо назвали те радње ? — Кретањем. Колико смо казали да има врста кретања ? — Кретања живих и кретања мртвнх предмета,