Prosvetni glasnik

ПР'АКТИЧНО УИУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

297

Писмени рад. Придати глаголима т. ј. придати свакој радњи иредмет на који се односи. Цртати слике, иснисати хартију, изговарати гласове, изговарати речи, решити задаћу, превргати листове, сломити иисаљку, питати учитеља. 75. РАЗГОВОТ? Домаћа занижања Постављати триезу, носити јело, сиаати чорбу, чистити собу, залагати иећ, навијати сахат, чистити свеАњак, ирострети иостељу, ирати кошуље. Кажите неколика радња, о којима смо говорили прошлога часа. — Данас ћемо говорити о ономе, што се ради у кући. Именујте те радове, али само уту вите, да треба кззати и предмет, на који се која радња односи. Шта се ради у трпезарији, кад дође време ручку? — Поставља се сто — трпеза. — Кад је сто поставл.еп. и јело готово, шта се онда радч ? — Доноси се јело на трпезу. Шта ради отац и мати, кад је донета чсрба ? — Сипају у тањире. — Могу ли мала деца сама да једу? — Не могу; њих хране. — Ко храпи децу ? Шта даје мати деци да једу ? — Ко даје ? — Шта даје? Коме даје?— Зашто даје ? Шта ради кројач, кад му ко наручи хаљину? — Узима. меру са човека. — Шта ради вртар у врту? — Вртар сади лук, копа купус и т. д. Нисмени рад. Написати домаћа занимања, у којима ће се поменути глаголи поновити : успремати собу, сећи говеђину, чистити одећу, кречити собу, запалити свећу и т. д. 76. РАЗГОВОЗ? Зешворадничка занижања Сеоска занимања у опште: орати и косити; сејати раж, кукуруз и овас; косити траву; врећи и вејати исеницу; откивати косу; заливати расад; брати воће; тоиити и набијати ћетен ; терати стоку ; чувати овце и т. д. Саремати храну за зиму; оседлати коња; хватати рибу; шишати овце; заливати расад. Заиимања земљорадничка деле се по годишњим временима. 1. У иролеКе се : оре, копа, ђубри земља ; претреса ограда, сеје, сади, расађује. — Види буквар стр. 44. »Пролеће.« 2. У лето се : откива коса; коси трава ; купи и садева сено; свози шеница; жање, веже у снопље и врше јечам; садева слама и т. д, — Буквар стр. 44. »Лето.« 3. У јесен се: сеје озимица ; сабирају родови, меће купус и т. д. (Вуквар етр. 46. »Јесен.«) У зиму се: меље брашно; секу дрва-, плету котарице и т. д. — (Буквар стр. 47. »Зима.«) Учигељ пита даље, да ли ђади знаду још каквих занимања : 1емљорадничких. Покаже им и алате којима се што ради или чх наслика. Па онда ради лакшег прегледа подели све те радове по годишњим временима.

Нисмени рад. Да ђаци сами праве реченице од поменутих глагола, нека учитељ само именице каже, на нрилику : Сељак .... овчар .... вртар .... жетелац .... косач . . . и т. д. на нека остави да ђаци реченице испуне. 77. РАЗГОВОР Занимања занатлија и потребни материјал I Аомити камен. загашивати креч, аокривати кућу, аећи цигљу, тесати даске, сећи греде, месити леб, солити месо, иретакати вино, варити ииво, ткати алатно, бојити иређу. 2. Материјал, од кога се справљају и израђују разне израде : Дрводеља и столар, употребљују за свој рад дрво; ковач и бравар — гвожђе и челик ; цигљар, црепар и лончар — земљу; еапунџија и свећар — — — Обућар и седлар — — — ? 3. Помоћни матернјал, који је такође нуждан за натлнјама: Столару је потребно : гвожђе, туткало, боја ; хлебару : со, млеко, маст, јаја ; кројачу : конци, свила, дугмета, платно ; обућару: туткало, клинци ; грнчару: вода, песак, стакло, с ј : књигооесцу: хартија, туткало и т. д. Прс него што почну ђаци изналазити радње које казују занимања разних мајотор.ц учитељ треба да им објасни шта јс то главни материјал , а шта је опет саомоИии материјал. Кажите ми од чега прави столар сто ? — Од дрвета. — Од чега се праве чешљеви, илатно, цигља, клинци? — Дакле да би мајетори могли начинити какву ствар, њима је нуждап и потребан предмет из кога ће ствар, да праве Утувите добро, онај нредмет из кога ће сс што да прави, зове се магеријал. Шта се зове материјал ? — Кдкав је материјал потреб ш обућару ? Обућар прави обућу од коже. - Да ли мајстор прави неку ствар само од једног предмета, на прилику од коже, лана, вуне ? и т. д. Предмет, који је начињен од другог кога нредмета, зове се израда или производ. Именујте ми два мајстора, који израђуЈЈ ствари од дрвета; — две ствари од гвожђа и челика? Добро би било, кад би учитељ овом нриликом иоказао ђацима разне нредмете, које они или нису до сада видели или нису на њих обраћали довољно цажње. На нрилику: смолу, квасац, шалитру, сумпор, канФор и т. д. Овде треба учитељ да уиозна ђаке са сномоћним материјалом, а то може овако учинити : Ви сте већ именовали неке материјале, из којих мајстори израђују разне ствари ; но сад ми кажите да ли обућару треба и још што друго осим коже, па да начини обућу ? -- Требају му: ножеви, шило, игле, дретва, чекић, клмнци, кљешта и т. д. Израђује ли он и од игала, ножева, шила, чекића и т. д обућу? — Сећате ли се, како се зову предмети

38