Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ВАДЗОРНИКА 0 СТЛЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА

659

да буду до пола нримери за свако правило у граматици , а од пола примери за читање. За прва два разреда требало би по овом намсати нарочите граматичице; а док се то не би учинило, доста би било дати детаљан пр.трлм. За III и IV разред може онда још за дуго нослужити граматика Ст. Новаковића, која би изостављењем многих примера (који би угали у читанку), скраћењем неких партија (н. пр. II дела) и почесним дотеривањем нри новим издањима ностала нотпуно удесна школска књига. — Онда би се и старословенска граматика у V раз. могла. много пространије и усиешније нредавати и уз њу ноновити готово сва српска граматика Али још једном велим : програми треба да се израде брижљиво и детаљно , на да онда за предавача постану закон , који се не сме газити. У програм би требало унети још један педагошки цроиис, који се у нас, на жалост, слабо врши. а који је још код старих Латина исказан био красном пословицом, а то је: да се у сваком старијем разреду најпре за који месец дана аонови све, што се учило у млађем, па онда да се пређе на ново и недознато. Напослетку ћу овде још напоменути, да ја толико полажем на добре програме, да мислим: да на њих не треба ни трошка жалити и да их треба наградити онако исто као и добре књиге. 3. На 4. тач. упуства имам да кажем ово: свуда има наставника, ксји норед предмета своје груне предају по један или но два предмета друге груне, за, које немају спреме и које су силом околности нримили. Али то би још могло и нроћи; него има предавача, који не нредају ни једног предмета своје груне. Тако сам већ поменуо по једнога 'предавача у Гор. Милановцу, Лозници и Чачку. Тако је у Шапцу један предавач , коме је група биологија, предавао рачун, нем. језик, хемију и минералогију. У многим пак местима нема нредавача за поједине вештине, а понеке вештине нредају нестручни људи (н. пр. у Гор. Милановцу један цредавач предаје и срп. језик и краснопис). Како су наставници који нредају „силом околности" предмете туђе груце, махом млади предавачи, који још нису ноложили исиита проФесорскога, те

им је у таким приликама заион о исиитима нроФ., који је и онако нре времена дошао, постао право страшило, — то би требало нарочито назити на размештај старих и на ностављање нових наставника. 4. На тач 5. упуства нисам кадар г. министру никака извештаја поднети. Оценити нотпуно способност и моралну вредносг наставника, веома је деликатан посао, који није можно извршити ономе, који на два три дана неку школу походи. У местима, у којима сам школе походио, нико ми се од грађанства није потужио ни на ког наставника. Међу тим опазио сам, да је и у унутрашњости Србије, као год и у Београду, грађанство немарно према раду у школи.' 1 На толико иснита у пет средњих школа у Србији, ја сам видео свега два-три ђачка родитеља. Извештавати се од школских старешина (директора) „о уредном вршењу дужносги нојединих наставника, а тако и о њиховом нонашању у заг.оду и ван завода" врло је незгодно. Директорова је дужност по закону, да о свему томе непосредно извештава еамога г. министра. Ако је директор савесно своју дужност вршио, онда не би имао ревизору ништа ново казати; ако ли је несавестан био, онда не знам шта би га могло побудити, да оно, што је крио од највише нретпостављене власти, открије нижој — и то привременој — претностављеној власш? И колико би му се онда могло веровати ?! И у какав би ноложај онда он сам себе стављао?! За то сам ја ради свега овога а према тач. 5. упуства — могао само то радити: да директорима напомем, да им је нанредак школе, која им је новерена, најсветија и највиша дужност и да треба да се, без икаки.ч обзира, старају, да се тај нанредак цостигне. 5. С одговором на тачку 6-ту упуства стоји онако исто као и е одговором на тач. 5. Ипак, колико сам могао опазити, чини ми се, да је ред и дисциплина школска релативно најбоља у шабачкој полугимназији; јер је — разуме се — ред и дисциплину много лакше држати у дворазредној средњој школи, у којој има свега 20—30 ученика. 6. „Збирке разних научних срестава" (тач. 7. упуства) махом су у свима средњим школама, које сам ноходио, слабе и, што је још горе, неједнаке. 83*