Prosvetni glasnik

84*

извештаји школских надзорника о основним школама

667

број изостанака дечијих. Сви без разлике : богати и оиромаси, ту су се изравнали. Не бити 50 дана у години (осем празника) у школи то није никаква реткост. Има их доста који су зашли и у другу стотину изостанака. Тако у тој обмани догично се дете зове „ђак« и тако чека и он и родитељ и учител. испит, на коме и родигељ и ђак врло безбрижно седе, а недаћа сустиже оиог трећег, који у највише случајева на.јмање кривице има Не впеди онда ни најбољи наставник, кад се он сатр'о говорећи тако рећи сваке недел.е другој деци, јер које долазио ове недеље, нећс га по свој прилици бити друге недеље и обратно. Злу овсм нема лека. Ј читељ је немоћап. Кмет воле више своје људе по учитеља и школу. Кад се погледа полубље ово стање ствари, онда ће се обавезном наставом, или — са наређен.ем да бар пола за школу дорасле деце иде у школу — бити са свим срећно бар за дуго време од данас. Осем ових, који и долазе и не долазе, има много ученика из свију разреда, који у течају године са свим оставе гаколу. Мало ниже навешћу и бројеве уписатих ученика и оних који су бчли на исниту. Ови што су на испит дошли — и ако и сами имају грдно много изостанака — ипак се могу рачунати као редовнији гости у школи. Ово је целокупно бројно стање ученика у 48 основних школа у окр. београдском : I р. II р. III р. IV р. Уписаних . . . 914 532 334 13 ученика Било на испиту . <ј'20 439 259 9 ученика Није дошло наиспит 294 93 7 5 4 ученика. Свега ученика (и ученица) по сва четири разреда, уписало се у целом београдском округу 1793 Било на испиту (т. ј. иде у школу) 1329 Није било на исппту (тј. неуредно иду) 466 ученика. Из овог прегледа може се видети и то: Деца што су мања (и у мањем разреду) више отпадају од школе. А што се више прореди кроз старије разреде, то после мање отпада. По бројним податцима имам још да поменем да ће ове године довршити и оставити данашњу основну школу њих 249 ученика п то: По селима из III разреда свршавају 242 ученика У Гроцкој из VI разреда свршавају 7 ученика свега 249 ученика, Из свију ових података, а узев величину, насељеност београдског округа, број становника и број школа. можемо исвести закључак: Да воља за школом у београдском округу - оличена у 1793 уписата и у 1327 на испиту присутних и 246 свршених ученика — не стоји на добром ступњу. У томе погледу има врло мало изузетака. Леп при мер похођења школе даје седо Кораћица у срезу космај-

ском. Ту има највише деце. Има их толико, да је време да се та школа подели, и да се тамошњем старом учитељу, који је скоро данашњи сав подмладак тога села књизи научио, да помоћи. Остала села више мање колебл.иве су среће у томе. Ваља поменути да се на по неком месту, где има дућанџија или други који човек што јс »прсшао света,« и женско дете даје ј у школу, јер осем у Гроцкој иначе нигде иема женске школе. Свуд но селима има женске дечице, где једно где двоје, где троје и т. д — 62 ученице. И ту Је Кораћица најбоља. Пети део скоро има у њој од овог броја т. ј. 12 ученица. У једну принову наших школа спадају и Циганчићи, који су гетово вазда добри ђаци. Но њих нема много. Једна сажал,ења достојна околност јесте та, да еела око Београда (осем Жаркова), дакле срез врачарски и део грочанског, врло неуредно дају децу у школу. А што се дубље иде тамо Шумадији, то су и деца боља и боље иду у школу. На друго место долазе школсне зграде. Зграде у опште не ваљају. И ако би се строго поступало ваљало би их многе затворити, и то одмах. Но општине су навикле да шаљу децу у те куће па сваки протест, опомена, жеља или наредба непомаже. Ако им се пак школе затворе, то велика већина једва чека да се школе опрости. Дакле о затварању школе ваља мање говорити. Но пре ако може бити, да се општине принуде, да школе оправе, или нове направе. У оделитом извештају означено је каква је која школа. У нове школе »по плану« које су дика и понос свом селу и општини спадају школе у Баћевцу, Сремчици у Петци, у Сибници (и зида се нова у Парцанима). То су највеће, најтврђе и најлепше. У други ред долазе такође као нове школе, но тање зидане или су од слабог материјала: у Малом Пожаревцу, у Вреоцима, у Јунковцу, у Баричу, у Конатицама. У доста гломазне грађевине старога кроја, са неудесним распоредом, спадају школе у Кораћици, Реснику, Венчапима, Даросави, Шопићу, Бељини. Остале школе или нису ни прављене за то за што сад служе или су прављене неспретно, или су биле старе механчине или мали кућерци, где се деца гуше. Ако има начина треба навалити да се школе граде. Многа села имају »општинске механе« ; од њих вуку велику кирију (нпр. Рипањ и т д.). Мени се чини да би се могло наредити де се сва или у неком делу механска кирија, која није незпатна, одузима, ставља у државну касу и тако дасе школе граде, где село неће само да се по брине. Села су поградила механе, рачунајући да кирија механска - од које себи кметови осигуравају плату — више вреди но приход од школе!! Примедба. И у новим и у старим школама увек су пећи постављене несрећно, да се, мислим, бар десет