Prosvetni glasnik

»5*

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

675

Озбиљнија брига која се у последње време поклања народној историји и хришИанској науци (свештеној историји и кзтихизису), јасан је доказ о неупотребљивости њиховој за наставу. Добро удешене ученичке, нарочито ручне књиге, ослободиле би наставнике труда, који су до сада подносили, старајући се да другим изворима са стране освеж<= и онако стару грађу ових предмета. Науци о домовини и свету ваљало би написати школску књигу, која би послужила као мера у предавањима. Тако би се стало на пут једностраном обрађивању дслова науке на штету целине. То би се могло пожелети и науци о чувању здравља. 0 словенском језику и опет бих рекао: да би боље било, кад би се ограничио само на III и VI разред, с обзиром на дечије године и што је стран језик. Нема сумње да су за наставничко лично унапређивање, а богме и школски носао, од големог значаја школске књижнице. Основне школе крушевачког округа оскудне су и у тим изворима за свестрано развијање. Најбогатија је књижница крушевачке мушке школе, којој је од неколико стотина комада књига остало после рата само 1^6. За њом иду трсгеничка, врњачка, бруска и друге остале. Последња је шиљеговачка са 23 књиге. Ваљало би поклснити озбиљнију бригу овој снажној потпори народне наставе и културе. Врсте, које овде поређах, престављају у кратким цртама обележене сметње, које су као посредни или пепосредни узроци браниле наставницима да се слободно крећу у школским пословима. На реду је сад да коју проговорим о учитељима и њиховој заузетости у настави, као о вкдљивом доказу добре воље да се ученичком спремом што достојније одговори оном племенитом задатку, који се с правом очекује од српске школе. Оцењујући одговоре ученичке по »Упутству« и по прописима, који о том постоје, а не заборављајући ни срества којима располажу основне школе, приметио сам тројаку наставничку спрему. На једној су страни млади енергични људи са довољним знањем и практичном извеџбаношћу готови да се свачим послуже на корист деце и наставе. На другој су школовани учитељи, који немају у пуној мери практичке и теоријске спреме, а нису ни упућени да се у раду самостално развијају; али имају частољубља и воље, и то их гони да воде бригу о својим, разбирају за радове напреднијих колега , и да се на њих угледају. По својој небрежљивости на послу, трећн су права противност једнима и другима. Из непојимања наставних прописа као првогодишњи учитељи, или из лакомислености и немарности, чему не може бити иравдања, ови наставници не дадоше својим овогодишњим пи-

томцима ни толико духовне хране, колико у најмању руку беше иотребно. На срећу нијеголем њихов број, као што се види из претходнога извештаја. Наставници се разликоваху и у вођењу школске администрације и нигде не нађох потпуна вођења дневника , који би послужио као регулатива за оцену годишњег рада. Вољи учитељи имали су детаљисане ирограме а с њима често и годишње радове појединих предмета. Драго ми Је што могу помепути: да такви радови беху као нарочите књиге у III и IV разреду трстеничке и III разреду крушевачке мушке школе. На неким местима не застадох ни програма ни дневника, Нема сумње да на величину и облик грађе дневника у многоме утиче наставничка спрема и то, колико су они оптерећени послом. Ради једноликости у вођењу ваљало би мипистарство да штампа у „Про светном Гласнику« нарочити образац. Тако би престала потреба да се учитељи и даље држе оног кратког: што га је »Упутство» донело, или да сами што стварају. Уаисница је свуда тачно вођена, осем непредвиђених случајева,. где су се наставницн потписали испод ученика још у почетку године, а после се пријавили нови ученици са стране, с којима нису знали шта ваља радити, бојећи се да им се не замери, ако после њихова лотписа прибележе дечија имена, или што не беху испуњене све рубрике уписнице по пропису. Само неколицина наставника пије имала саисак кажњених ученика. Најопширнији беше онај у плешкој школи. Књигу за наре.дбе већина није водила из узрока, што се оне налазе у ».Зборнику школском« и »Просветном Гласнику®. У претходном извештају ја сам сврнуо пажњу на школске зграде, које би у интересу наставе и деце ваљало затворити или привремеио оправити док се боље не подигну. Оад је на реду да коју кажем: како народ на неким местима овог округа школе зида, о школском намештају, о огреву и послузи, У козничком, јошаничком и трстеничком срезу народ заједнички подиже школе, али опет сразмерно највећи терет пада на школску општину. Имајући то на уму, повереници рибничке школске општинезамолише ме да подејствујем да се не затвори њихова школа, докле се не подигне врњачка. 'Гим су хтели рећи да ће право и изгледи на заједничку помоћ око подизања нове школе после Врњаца бити на њиховој страни. Овај лепи обичај завеле су српске власти у цељи да се и у брдовитим крајевима што лакше одомаће шкоел. Ову позајмицу и срески приреа (о чему је већ