Prosvetni glasnik

678

упуство за изучавање писања у основним и средњим школама

УПУСТВО ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ШК АЊА .V ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА *

П р и с т у п Пиеање је у нас тако запуттено, да тегако где има гаколованих људи у опгате, који лошије и брљавије пишу, но гато је то у већини сдучајева у нас. Погледајте већину рукопиеа по основним гаколама — где се уараво учи иисање — па ћете

* У седмој свесци „Просветног Гласника" од ове године, а на страни 180. и 181., штампан је реферат г. Димитрија Јосића, нрофесора учитељске школе, о овом делу г. Мих. Борисављевића. Како о истој ствари иостоји још један реферат, који до сад није штамиан у „Нросветном Гласнпку," то се овом нриллком и он предаје јавности. Тај је реферат од г. потнуковника Јована Смуђа и гласн: »Послато ми »Упутство за изучавање писања у основним и средњим школама,« које је наиисао г. Михаило Борисављевић, част ми је у следећем моје гледиште о томе делу поднети. 1. У томе делу под I до закључно IV наведено, мислим, да не требам се упуштати, јер је сваком учитељу краснописа то познато. 2. У под III наведено, »шта треба почети писати« врло добро је казато, да се најпре у првом кретању даје ученику повлачење основних црта, из којих се састоје писмена. Да би се постигла цељ од тих основних црта, требало би те основне црте навести : а, које су, колико их има ? — објаснити и најбоље би било нацртати их. б. Како се употребљују поменуте основне црте при писању појединих слова и то систематично, почевши од лаких црта па све по степену до најтежих. Не слажем се са мњењем г. Михаила, да се после изучавања појединих мањих слова пређе одмах на изучавање великих слова, и мислим, да би боље било и успешније, да се после изучавања појединих малих слова пређе на писан.е појединих речи са малим словима, — то из узрока, ^а се што више ослободи рука од сваке тешкоће, и да рука добпје ону слободу и лакост у кретању, која је у већој размери потребна за цртање великих слова, а поглавито да се и око навикие на сразмерно растојање писмена у њиховој свези. о. У тачки VIII „0 размери линија" 4 : 3, та подела је удесна.

имати довољно прилике да ее уверите : како се логае пише, а можда и горе, но лтто се некад у оеновној школи ииеало. Бадава педагози веле : „писање је лице гаколино" — ипак ее слабо ко труди да оно бар буде чисто, а камо ли лепо!

4. У тачки VIII : алинеји 4. гди се говори да се танке црте без промене правца с пером не могу извлачити, — то не аостоји. Дебеле итанке повлаке могу се састављати, без да се нравац пера промени. Код округлих (боље је речено »облих«) писмена, не лежи највећа дебљина у средини (види ал. 2. под IX :), већ она лежи у доњој, односно у горњој трећини и то : код писмена, која су еавијена у лево, као што су : а, о, е и т. д. лежи дебљина у доњој, — а код писмена, која су савијена у десно као р, ф , ђ. и т. д. лежи дебљипа у горњој трећини. За нагиб писмена најподеснији је угао 60° од хоризонтале, или 30° од управне, зато што ученик може овај угао без икакве справе определити, а пишчева подела 64^/ ј — бб 1 ^ °д више је минуцијозна. У опште нагиб слова зависи од њихове величине: што већа слова, го мањи угао, што мања слова то већи угао са хоризонталом. У тачки X на свршетку наведено односно слова, која се не дају везати , која је г. Мијаило означио : као а, д, ж, о, е, ф , х, п, т и у, то не аостоји, само ол, б, ом, не може се везати. У опште, изволите примити овај мој резиме о делу г. Михаила Борисаиљевића : служи господину Мијаилу на похвалу, што се је дохватио дела на једном пољу ко.је је код нас са свим напуштено, но у колико је ово предузеће ново, у толико има својих недостатака које сам у горњем само меетимице и изводно навео, са намером да би г. Михаило по томе и предузео прераду његовог списа т. ј. допунио га а поглавито са прописама, који би ученицима за преглед служили. У овим прописима морала би цела система, коју је г. Мијаило овако брижљиво описао, бити и видљиво изведена, и то тако, да је удешепа по годинама ученика и подељена на иоједине разреде, у којима се краснопис има да учи. 17. Децембра 1881. год. у Београду ЈЈ ов. р МУЂА ".