Prosvetni glasnik

778

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

звано низвођење благодатних дарова на новокрштене нису могли вршити, а ово је (ваљда, низвођење) у прва времена хришћанства замењивадо тајну миропомазања." — Из ових речи излази, да се тајном миропомазања не ,,низводе" благодетни дарови, и да је тога „ннзвођења" било само пре, а да га сада нема. Овакво схватање горњих речи било би са свим порешно; те је с жтога нужна јасност и одређеност у изразима, како би сеизбегло погрешно схватање. На 16. таб. прв. стр. вели се: „Свештенство и народ у доба апостОлско беху једна нераздељива Христова црква, и имали су једну гдаву, Исуса Христа." — Ово је нејасно, јер читалац може по овоме мислити, да је сад у цркви другчије ; да „свештенство и народ" сада нису чланови једне нераздељнве цркве и да Исус Христос није глава цркве; ади такво мишљење било би погрешно. На 25. таб. трећ. стр. стоји један цитат сас.вим нејасан, јер је овако исписан : ,**књиг. 8. глава 8. (114) 8. гл. 9." — Овде се не зна ни која је књига ни шта значе сви они бројеви. На 92. таб. четврт. стр. вели се за православног писца НикиФора Влемида, да је написао један снис, којим се „старао да измири науку о изласку св. Духа са учењем источне цркве." — Ове речи могу навести читаоца на мисао, да заиста има неке разлике између „науке о с.в. Духу" и „учења источне цркве." Влемид је написао један спис у цељи, да створи ослонац на религијском земљишту за сједињење цркава, и старао се, да тим списом изједначи латински израз „ех 6Но" и источни израз „рег Шшт" у науци; али је Влемид био далеко од тога, да исповедање источне цркве стави изван круга „науке о светоме Духу," — као што се то пз рукописа даје закључити. Има у руконису и ногрешака у преводу, што такође смета нравилноме схватању. На 5. таб. трећ. стр. неправнлно је преведен наслов из историје Смирнова, као што се то може видети из овога поређења: историја смирнова : „Учеше Спаситељл ; вл1ише Его на обхцество ; основанЈеИмт. об1цества своихт. посл^дователе и, или церкви." Код Смирнова се, дакле, говори о оснивању друштва, а у руконису — о оснивању „последника." На 13. таб. четврт. стр. неправилно су нреведене речи Смирнова о смрти Ап. Петра, као што се види из овога ноређења :

рукопис: „Наука Христова, његов уплив на друштво и оснивање његових иоследника или цркве."

рукопис : „Апостол Петар распет је ничке на крсту."

иотор. смирнова стр . 50. „Петрт, бил г в расшггБ на крестћ внизг г од о в 0 10 ." Смирнов, дакде, вели за Петра, да је распет стрмогдавце, а не ничке, као што у рукопису стоји. На 14. таб. прв. стр. усдед неправидна превода изишда је бесмисдица, као што се овде може приметити : истор. смирнова 51. стр. „Апостодн исполшгли Д'ћдо своего служешн сђ необнкновенного ревностјго. Затрудненш и препитствш длн нихт, какт. 6б1 несу1цествовадо : голодт> и хододт., иресл'1;доваша, темннцн, смертв — ничто не останавди-

рукопис: ,,Рад свој апостоди радили су с највећом усталошћу, никакве незгоде: ни гдад, ни зима, ни муке, ни тамница, ни смрт — ништа их није могдо смести у њиховом раду." вадо ихт>.' Смирнов, дакде, вели, да се Апостоди нису ничега пдашиди, па ни смрти ; а рукопис каже, да су Апостоли и посде смрти продужавади радити као и пре смрти. На 37. таб. трећ. стр. стоји такође неправилан превод : ист. смирнова стр. 166. „Доджноств параномарен — привратпиковт. внзвана необходимостш имћтБ надлежагцее нопечеше о внћшности богослужебннхт, мћстг." На таб. 20. друг. стр. неправ идно је преведена реч в н ш н 1 п, као што се види из ов ога : рукопис : ист. смирнова 88. стр. „Највишег Бога прика- „Всесовершеннаго Вога зао је свету Месија — открБиг мјру МессЈн —

рукопис : „Параномари су се бри нуди о спољашној чистоти богосдужбених збо рова."

Христос."

ВНШН1 И ХрИСТОСЂ."

Реч „вншн1п" има један корен са речи „високи" а пе са „ведики." На 78. таб. трећ. стр. због неправилпог нревода, не може да се схвати смисао што сведочи ово поређење: истор. смирнова стр . 423„Дитературнал д г ћлтедБностб западнБ1хт, писатедеи сосредоточивадасв гда внбтмђ образомт> на из^нсненји св. Писашн. Изучен1е догматовт. бнло навторомт-пдан -ћ:

рукопис : „Ењижевни рад занадних нисаца управљен је махом на тумачење св. Писма. Изучавање догмата вере било је ио другом алану, — изузи-