Prosvetni glasnik
стач е јавне наставе у србнји 18 75 године.
40 Само у три округа губе сеоске школе моње учепика него школе варошке; а у осталих четрнаест округа губитак је већи у сеоским школама. На сто ученика, који због болести напуштају школе варошке било је такнх ученика у сеоским школама 137. На сто смртних случајева међу ученицима школа варошкпх, било је у сеоским школама 117 смртпих случајева. Највише ученика оставља први разред, а у старијим разредима губитак је мањи. Од сто уписаних ђака
с в р
ш и л о 0
е 1> а 3 р е д
у школама :
I.
II.
III.
IV.
мушким ....
■ • 78.16
86.1 3
85.12
81.8 2
женским • • •
82.1 о
87.29
84.85
82.5 6
варошкпм • •
- • 81.86
87.58
83.6 6
82.3 2
сеоским • • •
77.03
85.2 7
86.06
77.5 7
у опште • • ■
• • 78.6 1
87.41
85.09
82.оо
У свима школама оставља први разред највише учепнка, и то у сеоскима школама 23 , у варошкпм 18, у мушким '22 а у женским 18 процената. Остали разреди губе по 13 —18 процената. Кад први разред поредпмо са четвртим рааредом онда налззимо, да ни у овом не оотаје више ученика Јер на сто ученика , који су од уписаних остали до краја године у првом разреду, било је таких ученпка у разреду четвртом, школа: мушких 104 женских 100 варошких 101 сеоских 101 у опште 104 По областима пмамо за све школе овај преглед. Од сто уписаних ученика свршило је
р
А 3
Г Е
д
Г ОБЛАСТИ
I.
II.
III.
IV.
Шумадији • . • .
76 .9 8
85 .24
88.16
77 .96
Исгочних округа
79 .0-1
86 .7 2
00 ос
81 44
Зачадних округа
<С оо
88 .01
85 .01
84.оо
Јужних округа •
77 .58
86 .4 4
82.6 з
87 31
На сто ученика , који су свршили први разред, долазило је ученика
у овласти :
свршивших разред
II.
III.
I..
Шумадији ■ • •
• 111
108
101
Исгочних округа •
110
111
103
Западних округа • •
■ 108
104
103
Јужних икруга •
111
107
113
Из ових готово подједнаких размера види се, да су у целој земљи и подједнаке прилике, од којих зависи нппуштање школе. Колико је од уиисаних у први разред ученика нотчунце сврше цео течај оеновне школе , види се из овог прегледа.
б р о ј гчени
ка у мушким школама
уписа-
к0ји
су свршили
Г 0 Д И Н Е
них у
први
други
трељи
четврти р
а 3
р е
Д
1871
11 861
4 994
3 421
908
1872
11 557
5 225
3 503
750
1873
12 018
5 360
3 820
857
1874
12 912
5 455
3 729
912
1875
12 148
5 968
3 843
981
п
р о д
е н
а т
1871
100.оо
_
.
_
1872
100.оо
44 .05
-
-
1873
100.оо
46 .38
32 .21
—
1874
100.оо
45 .3 9
32 .2 7
7 .69
1875
100.оо
46 .2 2
31 .98
8 .49
Од 1871—1875
100.оо
44 .6 3
30 .28
7 .29
Од сто уписаних у први разред оставе школу њих 55, недовршив ни други разред ; у трећем разареду мањак увећава се још са 1 5 процената, Као што смо напред показали, у основну се школу уписује једва пети део мушке деце, која су за школу дорасла. Кад и од овог малог броја само 30 процената сврше трећи разред, онда наравно не може ни резултат одговара^и жртвама, које се подносе око издржавања основних школа. За то би било од веће користи и од јачег утицаја на ширење писмености у народу, кад би се мање ученика уписивало у први разред, али да од њих остану у школи ако не сви а оно бар толико, колико их сад напушта школу недовршив трећега разреда, У женским школама бројнс опадање ученица у старијим разредима истина није толико, колико у школама мушким, али је опет, с обзиром на то , што су те школе готово све по варошима, несразмерно велико, као што се види из овог прегледа. Види преглед XXI. на страпи 41 • Према овоме дакле долазило је на сто ученица, које су свршиле разред: други 95 учепика трећи 100 » четврти 41 ученика Други равред свршује дакле више ученица него учаиика, но у трећем је разреду мањак подједнак у обојим школама. А што је у четвртом разреду размера вепа у женским школама, то долази отуд , што све