Prosvetni glasnik

ПРЕДАВАЊА ИЗ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА

I. Бара. драга. (долина). брава. кр&ва. дрека.. рега. шљива. трка. тауша. звека. мера. вера битка. сврака шт ^ка. ст^па. врбћа Фрула. м&ска. мука. пена. крпа. врана. крушка. путака. стока. струга стрмо. преко. ведро. здраво. пуно. много. право. ч^смо. бистар. бштар. мбдар. мбкар седам. бсам. дрво. звбно јагње јаре и т. д. 2 Гук. гнус. стас. труд. луг. руг. дуг. пут. прут. брбд. студ. луд- туђ. врућ. туп. брег. крин дбм. зрак збГф. крај. крбј. брбј. стој лој. пој. дбј. вид. зид. мбј. свбј. сам. бн. тај. леп. мрак. : срп трг. мит. рит. и т. д. 3. Гаров. Лисбв. зељбв. ардов. мазгов. лудбв. Шапбв. гривбв. грпваш. шевар. Љубгћ. Бошаак јунак пољак. шибљак. букач. возар. вратар. пудар орлаш. певач свирач. звонар. крбјач. стблар. кбвач. слагач штамцар. видар. лекар. млекар. лимар и т- д. 4. Ђакбвар. помагач, поткавач. доббшар. покривач. кочијаш. богаташ. заиушач. црквењак. подрумар. јоргован. клопотар. претукач. сребрњак. шедрван. слободар. навијач. измишљач. таљигаш. управљач. пробирач. отирач и т. д. 5. Листопад. пбзнаник. Љубомир.рањеник. ученик. м) г ченик. паћеник летораст. зимзелен. солотук. Малован. самораст. загорел. одговбр. ириговор. изговбр и т. д. 6. Изрод. пбмор. пбкров. пбруб. Милан. Дамњан. извор, мајмун. пбгреб. отров. умор, бдмор. изор итд. 7. Витор. Угрин. чбвек. старац. Србин. Мнлош. Штар. бток. Дунав. ђакон. пбдрум. стратор. кућић. дббар. оштар. исток. мачка. г^ска. воља. срећа. гуша. крме. буре. ђубре. Туре. Грче. пбле. псбто. м&че. јагње. 8. Прстен. девер. угљен. ндамеи. кремеп. камен. ремеп. грмен. ^зд&х, мирис. углед. рођај. динар. котар. лишај. пбЈас. гблен, ббласт. ждребад бурад. иашчад. дерлад. телад. пилад. окрек, пбглед. изглед и т. д. 9. Бата. Која. уја. Ђбка. маца. тета. сека. Мица. Мика. везак. сгндак. Чачак. Шарац. ланац. телац. чворак. зајам. слепац. врабац. паиак чланак. мамац. Вранац. мачак. тетак. Петак. лице. звање. уже руно. врење. клање. беда. купа. жара. Мара. нана. брада снага. забат. зарок. гредељ. прброк. народ. нанос. ириход. предлог н т. д. 10. Одело. опело. посело. признање. свануће. крштење, поштење. имуће. поклаће. постање. нагнуће. призрење. јединство. злочинство. живинче. марвинче. јагњенце. пиленце. буренце. детенце и т. д. II. Поглаварство. пријатељство властољубац. ногорелац. неимарство. повртарство. подрумарство. зем љоделац. књиговезац и т. д. 12. Жабетина. бубетина. орлушина. домаћица. другарица. голубица. врећетина. курјачина. кућерина. иударина и т; д.

13. Пбследак. бдлазак. пбдбрадак. потрошак. уш: типак. убодац. двбножац. јадница. гладница мбдрица. ветрина. кашика. и т. д. 14. Везиља. рбдиља. периља. дадпља. вбдиља. мислиља. жутока. вранока. узглавље. брашје. уздарје. утљевље. шатбрје, нбдручје. гблубље. Пбцерје. јелашје бгроман. мраморје. предграђе. бружје, бруђе пбвлашће и т. д. 15. Срдашце. сушшгце. псетанце. бчинство. .ју г гарце. стбчарство. двбрнште. Пбдриње. бзбпљно. опширно. заравањ. обртањ. седиште. в&триште и т. д. 16. Јадранка. Мачванка. У1евчанка. Бачванка. ширење. јављање. кбштање. писање и т. д. 17. Палигбрка. Херцеговка. укућанка. рбдитбљка. тамничарка. Јаничари. пббратимство. прбдирање. издирање. навођење. настављање. и т. д. 18. Кутњак. мучњак бблник. Рудник. Травннк, Правник. једњак. путник. и т. д. 19. Десимир. Јездимир. Делиград. Кбшутњак. угодник. заручнпк. службсник. светитељ. бтнаднпк. заточник. источнпк и т. д. Као год што се сугласници у једноме слогу држе о самогласнику, и око њега се нрибијају у једну целину, која чини слог, тако се исто у речима неакцентовани слогови држе о акцентованом слогу, и уза њ се нрибијају те чине целипу, која се зове реч. Као год што се при изговору сугласници у слогу слабо чују, тако се и неакцентовани слогови у речи слабо чују, јер се преко њих готово претрчи гласом. На пр. кблено. вретено и т. д. У нрвој речи јако се чује први слог, а у другој речи јако се чује други слог, а остали слогови и у првој и у другој чују се врло мало. Свака реч мора да има своју мелодију. Према томе би требадо да свака реч има сво.ј а&ценат. Али има речи, које немају својега акцента. Те неакцентоване речп и ако се пишу одвојено, и пак с тога што немаЈу свога акцента, те немају своје мелодије, оне се у говору прибијају уз најближе акцентоване речи и с њима се уједно изговарају, као да бн биле њихови слогови. На пр. Рећи ћу му. — Знали смо га. — Куда ћемо. — Видите ли нас? — Састаћемо се. — Од куда ли су? У овом случају често акценат с оне речи, која га има пређе на ону. која га нема, иа се опет обе изговоре уједно. На. цр. Не бисмо (место не бисмо). У највише пак оваких случајева акценат се још и промени. На нр Пб селима (м. поселима). — За Бога (м. за Ббга). - у плач (м. у плач). -- За грош (м. за грбш). и т. д. Кад се овако једна или две неакцентоване речи у говору изговоре уједно с једном акцентованом реч-