Prosvetni glasnik

ЛСТГОН ОМСКИ КД.1ЕВДА1'

Венера је зорњача; стоји 3. у најдаљем западном размаку од сунда : издази око подовине Фебруара у 4с. 21 м. ј. и губи све више од своје сјајности. М&рс се налазп изјутра веома ниско доде близу сунца и моћи ће се тек концем месеца на истоку видети. Јуиитар залази почетком Фебруара око 4 с. ј. Сатурн задази око нодовине Фебруара око ионоћи. Дневник : Фебруара 1883. го /1. 2. Сатурн и месец у коаункцији. 3. Венера у највећој занадној едонгацији (размаку од сунца). 4. Јупитар и месец у коњункцији. 4. Помрачење III Јуп. прат.—задази у 10 с. 18. м. в. 5. „ III „ , издази „ 0 с. 59 м. ,ј. 8. „ I » „ , 0с. Ом.ј. (ноноћ) 8. Помрачење II Јупит. прат. издази у 7 с. 26 м. в. 9. „ I „ , У 6 с. 29 м. в. 11. Уран и месец у коњункцији (Уран остаје дадеко доде). 16. Помрачење I Јупит. нрат. издази 8 с. 25 м. в. 19. Меркур у најдаљој западвој едонгацији. 21. Венера и месец у Коњункцији (Венера доле — одстојање 4 месечева пречника). 23. Меркур и месец неће се моћ п „ ,, У КОЊуНКЦИЈИ 23. Марс „ „ видети. 28. Уран у оиозицији са сунцем.

25. Мена месеца у 5 с. 37 м. ј. 25. Месец у екватору у 8 с. - 6 м. в.

1. Пречник супца 32' 20" 17. „ „ 32' 19" 1. „ сатурнове допте 16" 1. Пречници (осе) сатурновог ирстена 30" и 15'

Фазе месечеве 2. Прва четврт у 11 с. 1 м. ј. 10. Пун месец у 1с. 24 м. ј. 11. Месец у екватору 0 с. 1/ м. в. 16. „ „ најдаљем одстојању од земље у 8с. в. 18. Посдедња четврт у 6 с. 32 м. ј. 25. Месец у близини земље у 12 с. поноћи

Зодиакална светлост. На један сат после задаска сунца може се сад свако вече нриметнти на заиаду — баш тамо, где -е сунце заптло — један део неба, који је очевидно већма осветљен, него околина му. Кад начсљивије промотримо ствар, мв ћемо још даље приметити, да нам се таЈ осветљени део приказује у обдику неке косе (од десна на у лево кјугоисгоку нагнуте) куие, којој је основа доде заклоњена нашим хоризонтом, а које врх донире при посматрању згодним приликама до и изнад Вдашића (Плејада). Тој некој светлеЈ.ој магли подобан, тако рећи задах — то је зодиакадна светлост. Не унуштајући се дамас у оиширнија разматрања,' шта се о томе појаву данас масли и како се тумачи, намеран сам само да дадем нека практичка уцутства за њсгово посматрање онима, који ту светдост још приметили нису, а желе је видети. Као што је Јапред речено, зодиакадна је светдост само неки „задах" — јер она је блажија и нежнија и од самог сјаја млечног пута (кумовске сламе); она се оку не памеће, него изискује напротив од нас, да је ми потражимо - да јој некодико корачаји на сусрет изиђемо, јер осветљене варошке удице нису посматрању овог нојава угодне. Докле год још једну горећу дамну пред собом имамо, дотде ће нам и сваки иокушај, наи у цељ да постигнемо, безуспешан остати; ми морамо цеду варош са свима горе!>им дампама па и ону посдедњу иза леђа оставити. Из истог узрока посматрање ово може само онда од успеха бити, кад је небо ведро, ваздух чист и кад нема месечиие. Калимегдан ће за ту цељ најбдиже и најзгодније место бити; осветљење ђумрука неће сметати (због одстојања и низине подожаја), но само ваља још то знати, да се зодиакална светдост не да дуже, но од придике 1 сат времена, ретко кад и дуже, посматрати; она такође није сваке године од подједнаке интензивносги (сјајности) него се је већ и уз месечину младог месеца виђала, а. тако исто и са улица боље осветљених вароши цримечавала. Овогодшпња је за сада веома слабог с^аја. 0 разним мишљењима о зод. светлости — други иут. ЈТ. ј\&АНОЈ>ЛОВкт (СЕЛИМ)

ИзДАЊЕ И ШТАМИА КГАЉЕВСКО-СГПСКК ДРЖАВНЕ ШТАМЦАРИЈЕ.

ОдГОВОРНИ УРЕДНШС СтЕВАН Д. Иопови-Е.