Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

просветног савета

САСГАНАК СХ 2. Марта 1883. у Београду Били су : потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови Љуб. Клерић, арх. Дучић, др. В. Бакић, арх. Нестор, М. Зечевић, Драг. Јовановић, др. Л. СтеФановић, Ст. Д. Ноповић; ванредни члановн : Св. Вуловић, Бор. Тодоровнћ, Г Б. Козарац, Ж. Симић, и II. Ннкетић. Привремени послово!) др. Ник. Ј. Петровић. I 11ре предажења на. дневни ред иотиреседник изјави жадост, како је постао жртва смрги једап од врлих чланова Гдавног Просветног Савета, на име Милан Миловук директор београдске реадке. Он је укратко нагласио, да је покојник имао доста ретких и депих особина, које нема сваки. Рад покојников, рече огдеда се у дугогодишњој беепрекорној сдужби државној и на просветној књижевности. Не упуштајући се на по се у побрајање заслуга покојникових у државној сдужби и просвети, завршује своју реч тиме, да мисли да ће погодити жељу свију чданова, ако их замоди, да устану и да одаду посдедњу пошту свом одличном другу, казавши да му буде лака српска земља. На то сви присутни чданови устадоше и рекоше: „Бог да му душу прости". II Привремени иословођ прочитао је записник 149 састанка. Прима се. III Министар иросвете и црквених иослова , писмом својим од 26 Фебруара ПБр. 1693., спроводи на прегдед и оцену часопис „ Србадију " за 1882 год. коју издавадац нуди на откуп, а уједно пита би ди се могла још откупити „Србадија" за 1881 год. Пошто је Просветном Савету „ Србидија " позната као добар часопис и пошто о њој постоји одлука да се може поклањати ученицима о иснитима то је одлучио: Да се може откуиити 100 комада „Србадије" за 1882 год. а ако буде потребно још и 50 комада од 1881 год. по цени као што нудидац нуди. IV Писмом од 26. Фебруара ПВр. 1430., шаље министар иросвете и црквених иослова Просветном Савету на лреглед Ћ Листиће из Књижевности" I део од Свет. НиколајевиКа. Упућује се на преглед Јов. Ђорђевићу, и да се замоли г. Јов. Туроман проФ. Бедике шкоде. V Министар иросвете и црквених иослова, писмом од 20 Фебруара ПБр. 1419., спроводи Савету 7 књига сриског иољоириведног друштва на преглед с тим: да

ли се која од тих књига може употребити за покдањање ученицима о испитима. Просветни Савет одлучује: Да те књиге прегледа и о њима ре<керује потпреседник Ј. Пецић. VI Св. Вуловић, прочитао је овај реФерат Андре Никодића о „ Сиоменици " коју је издадо академијско друштво „ Зора " у Вечу. „Главном Просветном Савету Предао ми је г. Светислав Вуловић, проФесор Велике Школе књигу „Спомеаица сриског академског друштва „Зоре" у Вечу о стогодишњици прве књиге Доситија Обрадовића . . с поруком да ме је Главни Просветни Савет почаствовао послом, да о овој књизи кажем: је ли заслужила да је откупи министарство просвете, чему би могда послужити ако се нађе да је треба откупити и вредиди комад један динар. Морам одмах рећи, да у овом сдучају има једна прилика која ми смета одговорити Главном Просветном Савету онако како бих желео. Из огласа видим да ће се приход од продаје ове књиге уиотребити на нренос Бранкових костију. Код овако узвпшене и родољубиве намере коју има ова књига врло је тешко писати критику. Добро је познато да се књижевна критика мучно ноказује онде где је родољубље главна намера кв>изи. О овој истини имадох до сад придике уверити се из ироучавања књижевне повеснице, а сад мисе деси да је и сам осетим. У такој прилици смислих да ће бити најбоље ако одвојим једно од другога нитање: кодико је добра сама књига и питање : да ди да се Главни Просветни Савет не огдуши позиву на једну родољубиву помоћ. Од овога двога ја ћу се задржати само код првога. Али мислим да ми Главни Просветни Савет неће замерити ако речем, да има разлога очекивати номоћ од његове стране за намеру коју има ова књига. Што се тиче саме књиге, у њој имају три песме које су обичне, једно предавање које је пуно „општих места" и један кратак животопис у ком има много погрешака. Најважнији је део то предавање (стр. 13—38), а оно је на брзу руку прикупљено што има о Доситију писано у нашој књижевности, без нових Факата, без критичнога погледа. Колпко нам може бити пријатно кад видимо да се ту ни Доситијеве речи не наводе тачно, него се шире погрешке доцнијих издавача, На прнлику Доситије пре сто година пише: „нараве поболшати" ( Животб и прикгочешп 6-ти лист.), а у овој књизи се данас пише „нраве пободшати (спом. 55.) Једино што је у овом одељку