Prosvetni glasnik

Н.ЕРОВЛ ПРИМЕНА

613

смо се упозпали п коЈа прави као пекп прелаз од магнето- ка динамо-електричним машимама. 2-ги начин. — По .лругом начииу за електромагнете не долази нарочнта струја из друге машине, него се она иста струја што ће после да изађе из машине проведе најпре око меканог гвожђа, па тек онда изведе напоље. И тако једна иста струја на своме путу најпре начини од меканог гвожђа електромагнете, па. тек онда изађе ван машине да врши извеснп рад. Још ваља приметити да се овде сва струја нроведе око меканог гвожђа. Овај други начин , који су године 1867. пронашли Уитстон и Сименс, ирпмењен је код свију готово динамо-електричних машииа. 3-Ки Начин. — И за овај трећи начин прављења електромагнета пронашао је принцип; Уитстон, такође 18">7. године и прву машину по том принцину наиравио је исте године Уајлд с којом смо се упознали (у одељку „просте машине"). Тај принцип састоји се у томе, што се за прављење електромагнета не употреби сва струја коју машина даје. него Један мали део од те струје, а остали део иде неупотребљиван ван машине. По томе начину направљене су све „просте'' динамо електричае машине са наизменичном струјом. Ради општег прегледа свију до сад описаних машина извешћемо овај табеларни нреглед:

Машине са једносмисденом струјом Машине са наизменичном струјом магнето-електричне

д и н а м о - е л ектри ч н е.

магнето-електричне

динамо-елек- , сложене

тричне

(Пиксијев а, Секстио< ва, Кларкова, Пеџо(ва, Симеисов налем. ( Уајлдова , Ледова , ХГрамова, Нијоде-ова ) Лонтеиова, СимеисоV ва, Уолис-Фармеро| ва , Брушова , Еди^ зонова. {цАШапее^, Меритен)сова. јЛонтенова , Грамо| ва, Сименсова. ( Уајлдова, Грамова, просте <Шуке}>това, Мери(тенсова, Биргинова.

Све те машине, које претварају рад у електрицитет, па биле оне магнето или динамо-електричне, са једносмисленом или наизменичном струјом, зову се једним нменом електродинамичке машине. Да споменемо још две три машине , које нисмо уврстили међу напред споменуте с тога, што се њима не добија електрична струја, него се њиховим окретањем стављају у кретање извесне друге машине на пр. шиваће, плетеће машине и т. д. Оне су врло мале и не зову се „електродинамичке машине", ма да су основани на истом принципу, него носе име електрични мотори.

Шотор Труве-ов. — Овај је мотор највише употребљен код шиваћих машина, те он у место швл л,е покреће машину п шије, за тим још у Труве-овом електричном чуну , а узео га је и Тисандије, да му креће ваЗ /Туишу лопту, са којом је у изложби чипно пробе. То је мала динамо-електрична машнна с једносмислеком струјом, а може се окретати са врло великом брзином ирема потреби. Трувеов мотор паправљенје но систему Сименсове машине н тежак је свега. 220 грама, а може бити и већи. * Мотор Деаре-ов. — Овај мотор није пншта друго до веома смањен Сименсов калем намештен пзмеђу кракова једног пермапентног магнета нли електромагнета. Може да буде дугачак до једне стопе а и мањи. И он се тако нсто ј оже уиотребити за окретање шиваће машине или ма каквог другог апарата, који окретањем врши свој посао. Мотор Гриском-ов. — И он је одређен за мали посао. Може да буде дугачак једва 10 сантиметара или више, а тежак 1000 или више грама. Својим обртањем може да да рад од три до четири килограмметра, обрћући се до пет хиљада пута у минуту. У главноме и он није ништа друго до Сименсов мосур који се окреће између полова једног прстенастог електромагнета. Има још више система тих малих електродинамичких машвна, али ни оне нису ништа друго, до веома смањене неке веће машине, као што је случај и код ова три мотора која смо сад навели. Најслабија до сад конструисана електродинамичка машнна јесто Белов телеФОн, с којим ћемо се на свом месту унознатн. 4. Термоелектричне батерије. И термоелектричне батерије су скуп термоелектрпчних елемената као и „хидроелектрнчне" батерије са којнма смо се до мало час занимали. Познато нам је да је на термоелектрицитет наишао прв пут Сибек 1823. и то тим што је на једну нлочпцу од визмута залемио на два краја једну пресавијену паптљику од бакра и наместио магнетску нглу која ће ноказати, да ли ће и кад ће постати струја у бакру и визмуту. И кад је једно залемљено место загрејао, а друго није, онда је магнетска игла скретала из свог првобстног правца, а тиме ноказалада у бакру и визмуту цкркулише струја. То је већједан термоелектрични елеменат. Дакле термоелектрични елеменат постаје просто тим, што се два разна метала на два своја краја залеме и једно залемљено место јаче загреје. Кад се више таких елемената састави, онда постаје термоелектричпа батерија.