Prosvetni glasnik

електрицитет и његова примена

Е/1ЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА ОРИГИНДЛАН ПРБГЛЕД ЕЛЕКТРИЧКВ ИЗЛОЖБЕ, ДРИСДНЕ У ПАРИЗУ 1881. ГОДИНЕ

ЈА. ј^ТАНОЈЕВИЋА

(НАСТАВАК)

Чим је оетвареиа повратност код електродинамичких машииа, поиикло је питање о преношењу великих механиких радона на велике даљиие. које је у најнови.је време и решено и то овако : Ако узмемо једну динамоелектричну машину ма ког система, иа је /оведемо у свезу са иарном машином, да је она окреће, онда ће се у динамоелектричној машинн производити доста јака електрична струја. Ако сад ту струју одведемо у другу ието такву динамоелектричну машину, ова ће се одмах ночети окретати. Дакле, ми смо окретање точка на парној махини иренели на ту другу динамоелектричну машину и њеним окретањем можемо на сасвим другом месту извршити онај исти рад , који би иначе извршили поред саме парне машине. Ми с.мо дакле рад парне махине пренели на неку извесну даљину номоћу електрнцитета. Из тога видимо да за преношење снаге на даљину треба да имамо једну динамоелектричну машину, која ће ту снагу на самом месту претварати у електрицитет, т. ј тако звану машину ироизво/јачицу или генсраторку, и још једну која ће на сасвимдругом месту и на повољној даљини тај електрицитет претварати у механичан рад т.ј. машину прималицу или рецеаторку. Електрицитет из једне машине (произвођачице) до друге (прималпце) води обична сароводна жица. Кадсе тако сироводи струја, а с њом и механичан рад, на врло велике даљине, опда отпор у тако дугачкој спроводној жици толико нарасте, да права струја врло много ослаби, те тако изгледа као да се механичан рад не може врло далеко, на више десетина и стотина километара, пренети. То истина вреди, али за слабе струје ; међу тим за струје од врло неликих снага, које постају од више десетина нарних коња радне снаге, код таких струја има шта да се утроши на савлађивање отпора, а има шта и да остане, да на пренесеном месту врши свој механичан рад. За веће даљине још нису чињене пробе, алн рачун показује да се кроз гвоздену жнцу од 4 мплиметра у пречнмку може више парних коња снаге да пренесе корисно до на 50 километара. Прави пак однос који постоји између механичког рада и електрицитета показаћемо доцније.

Не зна се тачно , коме је први пут пала на паЈ ;ет та мисао , да учини радњу динамоелектричних машина повратном , т. ј. да помоћу пстпх машинд претвара електрицитет у механичан рад. Прва таква примена учињена је 1873. године иа бечкој изложби. Француз Фонтен наместиоје у изложби једну динамоелектричну машину Грамову , која је окретана иарном махином , пр изводила струју. Ту струју из ње пренео је кроз спроводну жицу у другу Грамову машину на другом крају изложбе и поставио је том струјом у окретање: то њепо окретање пренео је обичним п)тем па један шмрк. И тако је парна махпна окретала шмрк на сасвим другом крају изложбе а не поред ње , што би иначе морало да буде , да није електрицитетом њена снага пренесеиа на друго место. Од тог доба ианаонамо, унотребљено је више таквих мотора и у прнватним радионицама и то најнр ■ у ФранцЈСкој па у Немачкој. 0 иојединим употребама електрицитета за преношење механичког рада говорићемо опширније у другом делу овога састава, у „иримени електрицитета." Однос који постоји између електрицитета и механичког рада, може се у неколико представити на овај начин : Ми смо већ напред поменули, а и сад ионављамо, да између тока каквог воденог млаза и тока електричне струје постоји извеспа сличност. Исто тако постојп сличност готово нотнуна између механичког дејства електричне струје и механичког дејства воде, која пада са неке висине. Јер, ако вода, тешка Т (килограма), пада са неке висине в (у метрима), она ће својим падом произвести рад од Тв. метар-килограма , који се рад претвара како кад у живу силу, топлоту и т. д. Исто тако и извесна количина електрицитета К од напона Н произвешће рад Р сразмеран количини К. И. Али ако се у место целе количине електрицитета К за све време узме само она количина, која долази за јединицу времена, за једну секунду, опда је то очевидно пнтепзитет струје, који смо ми напред означили са И. И ако сад све те вредности означимо бројно, т. ј. интензитет у веберима, а напон у волтима, онда рад у килограмметрима износп

Р =

И. Н 9-81