Prosvetni glasnik
912
некролог
смотрп, ца макар се то и само сдучајно догоднло, као што се је такав „малер" десио н. ир. једного- I дишњем добровољцу царско аустријске поморске трупе 1 г. Алојзу Пализи, брату Јована Палпзе чувеног проналазача иланетојида *). — Несташко Алојзо улет.1 једном своме брату у његову кулу за носмлтрање п ноче од прплнке речпма : „Море, шта сп се задубпо у те твоје Нланетоиде". Дајдер боље тј твоју справу којом комете тражиш (Коте^епзпсћег, слабо увеличавајућп омањи дурбин са врло великим прегледнпм пољем), те да тп бар неку нову комету нађем" - рече и седе уз дурбии, а иосле кратког времена ускличе: „Но, хвала Вогу, ево и комете „Пализа*. Ствар беше у истипи тако. Кад се Јовап уверп да је пађена комета заиста пова, оп хтеде свог брата на брагскп начпн на страну потиснути, те да и сам предузме даље што је нотребно, и извиди, од куда нам је овај поводошљак залутао и куда ће — т. ј. да му ухватн елементеза израчунавањн његовог пута Али несташна деда су врло често п врло даровита, па тако и Алојзо не хте устуиити место своме брату него му одговори: „Та манп месебрате! кад сам је већ сам нашао, пусти ме, да јо.ј сам и пут прорачунам" — па то п учини. То бе. ! ие у Поли, на истријској обали јадранског мора, на дан 9. (21.) Августа 1379. год. и на основу тога та комета доби пме: „Комета А. Пализа 1879. V," што ће рећп, да је иста као аста ренатица у години 1879. и то од А. Пализе пронађена. Нрема пстој уредби дакле зове се и ова наша са*) „Нова Планета" — Србадија 1882.
| дања комета, која се добрим дурбпнима већ и дапас I наћи може: „ Брукс-Понсова комета", јер нема основа 1 претиоставци, да је иста још п пре 1812. год. кадгод впђена п ако свака комета своју нсторију има, па и ако је даље Хевел иокушавао да докаже, да је ова идептична са оном од 1672. год., што се због несигурннх података о тој последњој никако нпје могло да докаже. Пут Брукс-Понсове комете пзрачунао је и то врло ноуздано још Еике и нашао је, да се она око сунца окреће у једној »липси у току од 71 годпне (тачнпје 701Ј84 год.). На највећем одстојању од Сунца, она је од њега 090 милиона миља удаљена, (прелази дакле у неколико одстчјање Нептуна). Мл смо је дакле ове године ишчекивали, а нпсмо њоме нп мало изненађени. Веома сгетла ова комета пе^е бпти, нремда је то код такових тела увек непзвесно, како ће кад да буде. Боде вели да ју је 1812. „таман" Јошслободним оком видети могао, а за ову годнну мпсли се, да ће она у својој најјачој светлости бити трипуга светлија него кад ју је Боде видео; пајсветлија пак она ће да буде 29. и 30. Декембра, алп ће јој месец (скоро иун) много да смета. Од пстог дана од прилике, опа ће да се виђа код нас у вече по заласку сунца, а од тог дана — у јужним пределима испод екватора — изјутра. Слободним оком ностаје видљнвом од 1. Декембра, кога дана треба је тражити у лпнпји између ч Лире (Веге) п б Л.абуда и то овој последњој на 4 до (3 месечевих пречника зближену. ЈТ. ЈАаномовитх.
*
АЛЕКСА АДАМОВИЋ, ПРИВРЕМ, ДИРЕКТОР И ПРОФЕСОР НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ У ВЕЛИК0М ГРАДИШТУ
Родио се 26. Фебруара 1841. године у Вршцу. Тамо је учио српску и немачку основну школу. У Карловцима учио је I разред гимназије, у Неготину II, III и IV, у Веограду V и VI разред гимназије, а ту је свршио и Богословију. За тим је положио учитељски исиит са оценом „одлично сиособан". Био је после практиканат у епархијској конзисторији неготинској од 10. Августа 1868. иу конзисторији београдској од 1. Децембра 1864 , где је указом од 29. Маја 1866. год. постављен за писара, у коме је звању остао до 1. Оептембра 1868. године. 16. Оептембра исте године послат је као државни иитомац у Кијево, где се кроз четири године учио у духовној академији.
После свога повратка у Орбију, постављен је 24. Августа 1872. год. за привременог суплента друге београдске ниже гимназије; 3. Априла 1874. године за пролесора гимназијске реалке у Омедереву; 16. Октобра 1874. године за прошесора гимназије београдске; 1. Октобра 1875. године постављен је по молби опет за про®есора гимназијске реалке у Омедереву, и на послетку 6. Августа 1883. године постављен је запривременогдиректора и прошесора ниже гимназије у Великом Градишту, где је преминуо 24. Новембра исте годинеуКЗ 1 ^ сати у вече. Адамовић је предавао немачки језик. Говорио је осим српскога језика: руски, немачки и румунски. Бог да му душу прости !
ИзДАЊЕ И ШТАМНА КРАЉЕВСКО-СРНСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРПЈЕ.
Одговорнп уредник Стеван Д. Поповии.