Prosvetni glasnik

46

БЕЛКШКЕ 0 ПРОСВЕТИ П ШКОЛАМА

ништа не стоји од свега онога, што се о овоме говори. Но назори су његови били одбачени, а усвојени они, које је засебни одбор за ово донео. Тај је одбор донео ове тачке: 1. Према данашњим културним захтевима и према законским прописима, народне школе нису ничим преоптерећене. 2. А ? ако је где год има, онда се има настојавати да је не буде. А то овако: а) Ваља тражити само оно, што се може постићи. б) Наставни материјал ваља одређивати с учитељем заједно, и од времена на време да подлеже ревизији. в) Нове учитељске снаге ваља постављати онде, где је већи број ђака и тежи посао. г) Учитеља за поједине струке само да буде што мање. д) Домаћим задацима има се само оно нроширивати, што се у школи изучи. ђ) Школа мора стојати у свези с кућом, те да се деца не преоптерећују другим непотребним предметима. е) Телесно вежбање ваља завести и у женске школе, а особито игре, где се цело тело креће, и измеђ нојединих часова умножити одморке, нарочито у нижим разредима. Но јавно мишљење налази, да ово питање није ни овим темељно решено, и да га треба свестраније обрадити. Даље, сутра дан су биле на дневном реду ове теме : „Је ли потребно иоред разума[ га-јити и нарав ?" — „Еојим начином и учитељи и друштва учитељска унааређују неговање здравља ? " Што се тиче ове друге теме решено је ово: 1. Учитељ унапређује неговање здравља: а) згодном редовном поуком: како на здравље утиче нездрав ваздух, нечистоћа, рђава храна, одело и стан ; како је потребна измена хране, рада; како је потребан одмор; б) уредбама у школи, којима се унапређује здравље; в) неговањем веселе нарави; г) бригом за слабу и болешљиву децу; одстрањењем болесне деце из школе; д) добрим примером и упућивањем ван школе. 2. Учитељска друштва унанређују здравље: а) уређењем секција за школску хигијену а особито

приређивањем згодних расправа и нредавања на скупштинама; б) да се и у књигама више пише о неговању здравља; в) да набављају за књижнице школске доста оних дела, која говоре спецпјално о томе; г) да се постарају, да се хигијена уведе као облигатан предмет наставни; д) да се у настави избегава све што уди здрављу; е) да се прикупља грађа, те да се статистичким прикупљањем дође до тачних хигијенских извода п законских прописа. 3. Седница саксонских директора У Немачкој, овој земљи од дружина и корпорација, не ј $ мо учитељи, прооесори и поједини стручњаци што имају своје дружине и договоре, него и управници појединих завода онет за себе. Све те дружине скупљају се чешће, а редовно држе сва[(е године своје годишње састанке. Ове су године саксонски управитељи држали своју скупштину у Еемницу. Између осталих предавања, која су држана на томе састанку, било је и ово: „Је ли захтев : да основна школа за три године сареми своје ђаке за гимназије и реалке, уместан или неуместан? " После дуже дебате скунштина се сложила у овоме: 1). Да је превоћење деце у тим годинама у средње школе врло рано, и шкодљиво за здравље и духовно развиће њино. 2). Да их основна школа, управл>ајући се према проеечној средини својих питомаца, нити може нити сме спремити за наставу средњешколску. 3). И самим је законом речено, да се само могу примати деца и од 9 година, што значи, да то ваља чинити само изузетно." — На другом састанку држано је ово предавање: „Анализа дечијега круга мисли и њен значај за ирву наставу." 4. Више женске школе у Берлину Пруски министар просвете издао је ту скоро један распис вишим девојачким школама у Берлину, из кога се види каке се мане опажају у њима. Тај је распис и потекао услед тих мана. Министру су доетавили дотични изасланици владини ностојеће стање ствари потачније, а он је из тога увидео и извадио само оно што у њима не ваља и што ваља поправихи,