Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК гллвмог

ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

71

књиге, рукописе и друга књижевна деда по иницијативи Главног Просветног Савета или министровој. И тако од 4. Јануара пр. г. на до данас није пико могао бити награђен за пј )егледан>е кн.ига због ове забране. С обзиром на важност тог посла и на велики труд, који се око нрегдедања кн.И1'а готово највшне од стране наставника чини и с погдедом и на њихову морадну одговорност за деда, која им се шиљу на оцену, ја сам се нашао нобуђен решити у име интереса савршенијег рада на. шкодској књижевности: да од данас горња обустава престане и да се прегдедачима горе поменутих предмета у напредак издају награде на начин као и нре тога. Част ми је ово наређење саошнтити и Гдавном Просветном Савету ради његоног знања и управљања. Министар просвете и црквених носдова јзтев. уз,. ЈТоПОВИТх Примљено је к знању. IV Г. НешиК и г. Милутиновић, реФеровади су о сведоџбама г. Јована Спдихада и г. Косте Јовановића. Оддучено је већином гдасова : Да г. Сндихад има кваДИФИкацију за предавача јестаственице, Физике и Немачког Језика, а са иет противу пет гдасова, да г. Јовановић има квадиФикацију за предавача природних наука у средњим шкодама. V Прочитан је реферат г. Срете СтојковиКа о рачуннци г-ђе ВуловиКке, који гдаси: Главном Просветном Савету Оддикован Саветским поверењем, одређеп сам за реФерента Рачунице А. Малинина и К. Буренина, коју је иреведа г-ђа Мидка Свет. Вудовића, с нарочитим питањем: може ди се она употребити за ученице више женске шкоде, за коју је цељ и намењена. Па пошто сам дедо с пажњом прегдедао, чаСт ми ј е ноднети Савету извештај. Већ сам једном имао придику, да о овој Гачуници јавно изнесем своју оцену — у

-Гаду" за 1881. год. — Па мишљење, које тада стекох о њој, остаде у гдавноме непромењено и сада, кад сам по жељи Гдавног Просветног Савета проучио њене одељке с већом пажњом, имајући времена и нридике, да — као наставник рачунице у овд. учитељској шкоди — при настави опробам неке од тих одељака. Вићу сдободан, да то своје мишљење изнесем. Морам одмах напоменути, да ми је непознат досадањи наставпн програм за Гачуницу у вишој женској шкоди, и да ди садањи програм одре,ен за ншке разреде средњих шкода, важи и за женску шкоду. Но баш кад би за ту шкоду и постојао други програм, мисдим, да се он не може много раздиковати од програма за остаде средње шкоде, нарочито у уиотребљеном материјаду. С тога ћу на томе и основати своје мишљење. Гуковођен тиме, морам признати, да је ова Гачунмца, оваква каква је, доста неудесна за цељ, коју јој је г-ђа Мидка одредида. Та се неудеспост опажа како у изради појединих одељака, тако и у самом распореду употребљеног материјада. Уа ову Гачуницу не може се баш позитивно рећи, какав јој је карактер, за какву су је цељ спремади сами писци, да ди је она требада да буде практична Гачуница, дако схватљива за њено изучавање, иди је требадо да задржи више научни тип. Она има и једнога и другога у .себи, а ни једно ни друго није нотпунце, изведено. Она је управо мешавина практичне Гачунице и Аритметике као науке. Из овога изводим, да нисци нису ни спремади ову књигу за то, да посдужи као ручна књига ученицима средњих шкода. Пре би се могдо мисдити, да су они хтеди дати наставницима градиво за. наставу, казујући у исто доба и пут, којим се треба носдужити у обрађивању појединих одељака и у извођењу рачунских нравида и рачунања. У кодико има основа овакво мишљење, може се видети из ових података: I Нрви одељци ове књиге придобијају за се. Добра израда њихова, ноступно и дако увођење у ноједине истине, удесан метод, но коме се унапред тумаче и решавају прпмери из живота, па се тек посде нз њнх изводе правида и деФИнпције рачунских врста, чист и деп језик, којим се јасно исказ}ју радње и