Prosvetni glasnik

З.ишсннк глапиог

11РОСВЕТИОГ СЛВЕГЛ

На л. 19 : „Лука није ни дотле мндовао Турке, али се од тада ужезке у њему неугасии оган. мржње и освете, против ових тлачитеља народних, и само је чекао згоду. на да искали своје срце." „ . . . Милош је иоказао. да је иоуздаља вредан био." На л. 20: „Како је (Лозница) иа ударцу свакој сили, која је из Босне у Србију паваљивала, то је око Л.ознице за време прве иаше буне било много бојева с Турцима, који ст тесно везани са именима пајславнијих наших јунака, из онога доба." ,.1ош у раноме детињству осетио је (Вук) вол>у да нрибележава народпе песме и ириче, иа је то и радио, често и за стоком идући и мастилом, које би сам начинио, од барута у води размућена." „Иосле оних несрећа, које сустигоше народ наш у 1813 години, Вук оде у Беч, н ту се нребијаше од немила до недрага, тражећи кога, који би га могао упутпти, како да дође до веће науке, за којом му срце једнако жуђаше. Срећа га намери на врло учена човека, на књижевника Конитара. Он га много ноучаваше и на послегку га упути, да у књигу сриску унесе чисти народни језик . . . . Тиме је ударио темељ новој књизи српској, која га назва оцем својим Пајзнатнија су му дела: " и т. д. Ш л. 21: „У планинској мрежи, којомјг тако густо испреплетан овај округ, ирилично се разговетно раснознаје један плаиииски ланац, који полазн од Иовлена а сиршује се у Голији." „Но у колико су све ове поменуте привреде јако оскудне, у толико је народ јаче пригрлио сточарство." „Држи се коња доста, јер се сав увоз и извоз вршп, готово једино, на коњима." На л. 22: „Човек одвалсан и неколебљив, а при том заузетан за свој народ, Мелентијс је још из раније морао иасти Турцима у очи .." На л. 26: „Планински ланци и новијарци, које ова планина пушта, укрштају се по овоме округу врло разнолико, и, гледали било из тимочке равнице, било са какве подне висине, указују се човековоме оку у дивним сликама." „У рату нашем за независност, Турци беху захватили и онустошилн највећп део

овога округа, алп се нрегнућем народннм све брзо нонрави.ш." На л. 27: „Има и вииограда доста, а виио, које у њима роди, у ионеким крајевима не уступасвојом добротомни самоме крајинском." На л. 29: „Још чобанчетом док бијаше, код стада очева, у души се његовој (Вељковој) ужегла беше неугасна мржња према Турцима, тлачитељима срнског народа. Мржња се та распали још јаче, када му они, једном приликом, нопале Леновце, норед још неколико села у околини, и ои остав без огњишта, мораде ићи у службу код другога." На л. 31: „У раиијим својим годинама Миленко дућанисаше у Пожаревцу." На л. 32: „!3а живота његова (Стеваиа Високог), овде је било средиште српске књижевне радње, где су седели учени л>уди онога времена (Ресавски иреводници) и нисали или са страних језика преводили књиге за цркве н школе." Па л. 34: „Мпого народа из овог округа иде у печалбу, но Србији, Бугарији и Румунији, највише у Ћерамиџије и кириџије са биволима." На послетку, изразе: „Аустро-Мађарска", „Израјиљци (Чивути)", „буна" — ваљало би заменити оним изразима, који се обично унотребљавају; Аустро-Угарска (као што је словени зову); Јевреји; устанак. 3. Да се изоставе или скрате нека општа разлагања, која су за децу тешка, и то: На л. 2: „Друмови. Што у којој земљи има више народа " и т. д. — цела та алинеја да се скрати. На л. 39: „Царевине, краљеиине и кнежевине, сне су то монархије " и т. д. — да се та алин. скрати. На истом листу: „ Школа. Наш народ велинамет царује " и т. д. — да се изостави цела та алин. Псто тако да се изостави све оно, где се говори, шта „дете које сврши основну школу", ваља да зна и уме. На л. 40: прва алин. где се говори у оиште о војсци, треба скратнти. То исто вреди за ону алин. (на др. страни), која говори о привреди. Сви ти наводи, као и Друге ситне ствари, бележене су и у руконису, и ја мислим, да све те поправке, ако би их Глашш Нросиетнп