Prosvetni glasnik

* ИЗВЕШТАЈИ ЦЈКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Но сем тога што нам је ноки програм дао могућности да ударимо новим и правим путем у изучавању историје, он нам је створио и ту срећну околносг, да иеторијом васпитавамо. И ако су то деца, којима ћемо ми причати дела Синђелићена п његову јуначку смрт на Чегру, иди Вељкова и његову гигантску борбу и смрт на Неготину, опет то пе може остати без добрих последица за буђење љубави према слободи и самосталности свога народа и своје отаџбине и за самоирегоревање за опште добро. Зар ће као бајаги дете заборавити и зар се у његову младачку душу неће живо урезати оне патриотске речи Милоша ОбреновиЛа, које је изговорио Јакову Ненадовићу на Забрежју, кад га је овај иознвао да бега у Аустрију? Само је питање, како треба деци ноказивати те биограФије? Ја налазим да их ваља .предавати што нотпуније и шго је мог,ће разумљивије. Мучио да може бити какве користи за дете и његово познавање историјских личности и њихових дела, ако му се само каже кратко: „Васа Чаранић родио се у Белом Потоку. Кад су Срби устали на оружје против Турака, онда је и Васа усгао на Турке и јуначки се борио у ввше бојева. Он је ногинуо кад су Срби отимали Веоград и сарањен је у манастиру Раковици." Ја не знам шта нз овог деца могу научити осим голог историјскогимена: Васа ЧарааиК. Већ је то друга ствар, ако се деци иснрича, како се Васа одметнуо у гору, да се свети Турцима за смрт братову иза зулуме, које чине народу; како је са неколико друга дочекао Турке, управо турску војску у Кречанама и победио је; како је требало само викнути „вуци", кад Васа спава, па он одмах ђииа и трже поштоље; како је Васа први полетео на најстрашније место у јуришу на Београд и како је за то животом нлатио и т. д. Ми пишемо нарочите причице у читанкама и дечијим листовима, и у тим причицама казујемо некаква уображена дела некаких уображених лица и њима хоћемо да васиитавамо децу, а овамо багателишемо дела славна, дела пуна части и хвале, наших дедова и оцева, која нас доиста могу и учити и васпитавати. Овај иример о Чараиићу нанео сам нарочито с тога, што се у већнни школа округа бсоградског иредавало онако кратко о жи-

воту и делима појединих личности како сам о Васи навео. То је у онште тако. Посебице пак било је случајева где деца нису мох^ла прословити ни речице ни о једиој личностп. Других је опет места било, где су деца имала у кратко диктоване лекције о неколико личности. Али, ваља ми истину рећи, било је и часннх изузетака, где су деци, сем омањих методских погрешака, предавате биограФије као што треба. Кад је овако ипгло са учењем биограФија из најновије српске историје, онда пије никакво чудо, што усиех из старе српске историје није повољан. И за људе, а камо ли за децу, тешко је добити појма о простору и времену, а стара српска историја креће се куд и камо на већој територији, а тако исто и поједине историјске периоде трају куд и камо дуже, него што је то сЛучај у најновијој историји, а и да не говорим о томе, како су прилике донеле, те је много што шта што би служило за познавање наше старе историје, отишло у незнан. Ваља знати да није потребно предаватн баш о свакој личности и о сваком догађају из историје старог доба и да треба одабрати и програмом прецизовати шта треба предавати, а шта опет не. Једна потиуно израђена и нрема историјским подацима, којнх до данас имамо при руци, пречишћена Историја Срба за основну наставу, вредела би небројеног блага. А овако: „ни куди Ерака, ни хвали Петака"', нити куди учитеље што не предају боље, ни хвали оне који су позвати, да нам оваку Историју даду. 5. Рслигија. Ирограм за овај нредмет доста је умерен, ма да се не може рећи да је све у њему као што треба. Али ја се надам да је се при писању сталних програма увидело које су махне у програму за овај нредмет, на с тога нећу иишта о програму ни говорити. И ако је, као што споменух, привремеии ирограм за Религију био доста умереи, опет се не може рећи да је постигнут онакав успех, какав се могао постићи нрема количини материјала. А ево за што. У другом разреду имало је свега, које већих које мањих, једанаест лекција: 1. Адам и Ева; 2. Ноје. 3. Аврам и Исак; 4. Јаков; 5. Јосиф ; 6. Мојсеј; 7. Исус Навин; 8. Саул; 9. Давид; 10. Соломун и 11. Пропаст Израиља. Узмимо још