Prosvetni glasnik

228

нредавати о „псу" са сдике, то аначи толико исто колико предавати о „да<1>у" без икакве слике. Може се деци показати слика познате животиње или биљке, али се она не показује за то да се са ње учи, већ за то да деца виде како изгледа насликано оно што деца уприроди познају. 0 сликама које се у школи за овај иредмет употребљују , казаћу на другом месту. Знање је из овога предмета веомаобично. Највише се зна оно, што се и без школе може знати, а то је опо што зпају д наши сељаци. Ио ономе, јпто су наставници пропитивали и што сам сам питао, уверио сам се да се на многим местима цаставници нису држали никаква реда при предавању овога предмета. На прилику за опис и иознавање животиња узима се овај методски ред. 1. Главни делови на тел'у. 2. Опис главних делова. 3. Опис појединих делова. 4. Место и начпн живљења. 5. Начан храњења. б. Начин плођења. 7. Корист и штета. 8. Душевне особине иди интедигенција животиње и т. д. Тако исто има методски ред и за биљке н минерале. Тога методскога реда нашао сам у мало школа. Методски израђена књига у овоме нредмету за наставнике учинида би много. Ово што сам о методу казао у многоме важи и за „Познавање човека и негу човечијег тела." 8. Цртање. Само сам на неким местима нашао да је овај нови предмет рађен. Али и оно што је рађено, готово не вреди пишта. На два три места, морам истину рећи, рађено цртање добро. На неким местима нашао сам неке карикатуре, у којима нисам ништа разабрао. Што је цртање овако ишло казаћу на свом месту. 9. Певање. Овај предмет предават је не мало свуда. Лепога певања мадо има. Кад га је мало код нас у опште, мора га мадо бити и у шкоди. Другога узрока не знам, што у овоме предмету нема бољега успеха, осем ако је поред горњег узрока један и тај, што за овај предмет нема времена. II Средства за насгаву Готово је требало најпре да покажем узроке, који су сметади настави. да говорим дакде прво о средсвима за наставу, па онда

о настави. Али ја држим да ова мала недоследност неће ништа сметати самој ствари. 1. Учебници. Ја сам још код појединих цредмета помињао како наставници трпе ведику оскудицу у учебницима методски израђеним за осиову наставу. Од пелокуппог броја наставника, који је сада дотерао ваљда до хиљаде, ми немамо ни једну петину, који су свршили стручну школу за свој позив. Не може се порицати да и од људи нестручно шкодованих има радника врло примерних. Али нити ће стручно ни нестручно школовани наставници, нити ико други порицати, да су стручно израђени учебници за основну наставу од врло пресудног зиачаја за напредак нсте. Ето на прилику за рачунску иаставу имају израђени учебници и за наставнике и за децу. Ја се нисам ни мало иохвалио са успехом у овоме продмету. Ади ја се ни мадо не могу потужити на начин предавања, а успех није што и начин, метод. Од-оног механичног брбљања до садашњег логичпог рачунања грдап је размак у напретку. Сад је то друга ствар, што има наставиика, који не поклањају довољно времена и пажње овоме предмету и тако не постигну довољан успех. Али онолнко колико се зна, зна се са свешћу и види се да је учено начипом, који се сматра као најбољи. Нема сумње, да је то већ напредак, кад се деца не затупљују учећи на паметунапред деФиниције и стотину других ситница. Тако би било и са другим предметима, кад би бидо и.зрађених учебника. Нерадника је било и са учебницима и без учебника. Али за њих је закон изнашао меру, од које могу брзо осетити посдедице. Кад би би било добро израђених очебника, онда би много лакше и много брже могди одлучити нераднике од радника. Овако често морамо да застанемо и да помислимо, да би овај иди опај наставник што год и урадио, да је имао средстава. Држава му их није дада, а он их сам не може да набави. Питање је само како да дођемо до доб| рих учебника? Ако се остави да иотребу учебника иодмире иојединцизбог тога, :гито осећају I да ту потребу треба подмирити и што се они I том приликом могу користити и морадно и материјално, онда нећемо скоро доћи до добрих учебника. Појединци имају разлога да се не упуштају у тај посао. Сваки се