Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

237

кога со дете боји, па не сме да покаже никаква знака љутње. Али овакво угушивање и спречавање не иде тако дубоко, како ће навику произвести. Да се страсти робује, за то ће се увек тражити и наћи прилике. Противу страсти гњева најбољи је дек неговање симиатије и наклоности. Тим путем може се ова страст најуспешније и најнре угушити, па било да се њоме равнотежа духовна рушн или на неправилност нодстрекава. Противност злобе јесте доброћудноет, а то је такво душевно расположење у коме се више мисли на оно зло што је другоме причињено, него на оно што је самоме себи. Овако душевно рас положење неговати врло је корисно, јер у колико се овакво осећање више развија, у толико се пакост и злоба своди на мање. Има још неких споредних срестава, којима се пакост и освета могу угушивати, сем онштег средства неодобравањем или куђењем, а то је позивањем на свест о личном поносу и достојанству и изношењем рђавих последица, које такви страсни наступи могу изазвати. Живахна радост, која постаје услед неке победе коју смо ма над киме одржали, садржи у себи ону сласт, што д^лази од злобе, а сем тога, то је још појачано и другим придатцима. Прво земљиште на коме су непријатељски импулси никли, било је без сумње у победи и потчињености непријатеља. У томе се по свој нрилици састоји најмоћнији надражај, који непрестано на човечију енергију утиче. Па и ако у томе има штете са различитих страна, опет смо принуђени да и такве имиулсе узмемо међу остале постицаје за штудију и духовни напредак. У трвењима и борбама нојединих партија одмах излази врло јасно на видик она радост, што је победиоци осећају. Тај је исти мотив покретач и у такмачењу у шкоЛи. Социјална нроблема, да се индивидуа ограничи у себичној тежњи

само на оно, што једобро — чулно задовољство и нријемљивост — већ је и због тога неостварљивија, што се томе придружује и јако захтевање или жудња за задовољавањем пакости. Показало се, да се то осећање не може са свим угушити, те тако је се догало на извесан број оштроумних средстава, која су за поштовање и светињу узајамиих права више или мање подесна. Једно од таквих средстава за поштовање узајамних права, које је у осталом и најважније, састоји се у кажњавању јавне или приватне ненравичности. Злочинац и у опгате нрестунник казни се по -закону за учињено дело и повређену правду и због тога се после оно негодовање које је преступом у друштву изазвато, претвара у неко задовољство. У теорији о кажњавању узима се и то у рачун, да се осветљивост нублике задовољи. Кад би се казнама хтело само спречавање злочина и нреступа и ноправка кривца, а не би се ни мало узимало у обзир задовољавање освете, онда би оне морале бити сувише строге за данашњу људску природу. Тајно извршивање казне над злочинцима, које је у нашем модерном систему уобичајено има цељ, да задовољавање осећања освете ограничи. За оваква задовољства која долазе задовољавањем осећања освете, отвара се најшире идеално ноље у историји и иесмама. Нас обрадује и раздрагава казна коју неки злочинац за свој ноступак претрпи. Приче о злочинцима и њиховом кажњавању подесне су и за најмањи ступањ схваћања. Ово је она врста прича, која може поднети и за саму дечију Фантазију. Еао најуглађенији и најФинији облик задовољавања злобе ја узимам осећање комичнога и смешнога. Има извесна врста смеха, у којој се излива осветљивост, мржња и нодсмех, и у томе се тера врло далеко, само се нази да не нређе у озбиљиију ®азу — бој.