Prosvetni glasnik

ВЛСПИТАЊЕ

К Л О II А У К А

379

Оеећања лепих вештина. Наравно ова облает обухвата врдо много, али за нашу дел> биће довољно и некодико одабраних тачака. Права и погдавита цељ вештине јесге уживање. Но, све у опште, чиме се уживање ствара и потн маже, јесте једна снага, која има уплива на целокупан. нага рад. По томе је, дакле, јасно, да ово стоји у свези са васпитањем. Осећања, која вештина у човеку нроизводи, ретко се кад сматрају као прост извор уживања. Много више и радије узимају се она као једна морална снага и васпитно средство у сиима појединим тачкама. Међу тим, било би боље, кад би се така осећања признала прво, као једно чисто средство за уживања, и у томе случају то би бида и цељ таких осећања. Њихов је уплив у интелектуалном васпитању исти онаки, као и сваког другог задовољства, које није сувише јако, а то је: гато она освежавају, развесељавају и постичу на рад. Има извесних уплииа, које вегатине вргае, који су унраво бага у почетку корисни. Овамо спада симетрија, ритмус, прост нацрт и саразмерност, и све то помаже у гакоди исто онако, као гато би требало да потребе. А и да не говоримо о томе, да се све спори и побија, што је већ сврцена стпар, и то само за то, што је то век готово, и што се свака ствар осиорава само да се не сврши. Из страха од ове грозничапе љубави и паклоности за вечитим нроменама, одржавају се иавесна дела, поред све њихове несавршеиости, која су случајно на глас изашла, као што су Евклндови Елементи. Већина људи сматра ово као мање зло, него оно, кад би вемирни и револуционарни духови нанравили дар-мар, у коме би се они могли утркивати у несталним изменама и новачењу, док не би било никакве власти, која би могла равнотежу држаги. Са свим је обично и опште правило у сваком законодавном телу, да се ни ј. дан предлог, па ма колико био смншљен и зрео, не пропушта без неких ноправака; ч исто тако и симој човечијој природи, како се она у целоме представл>а не одговара, да се нешго са свим онако као „ново за готово" прими без сопстеног суделовања.

је и у кући. Оаразмерност, правилност, прост поредак и намегатај, као и умерена употреба боја, добри су за унутралпњост гаколину. Уз ово треба да иде и уредност, чистоћа и добар норедак међу ученицима. Само с тим не сме бити никаквог насиља и мучења. Такт и ритмус надазе врло обилате иримене у вежбањима, која су за децу подесна. Од свију лепих вегатина музика је најопгатија, од највећег уплива и најраспрострањеиија. Она је, по свој прилици, једно од оних човекових уживања, које најмање мана има, и које је у исто време најјевтиније. У свима временима човекје музику тако јако волео, да се данас морамо чудити, како је некад могао живот бити без музике. У стара времена она је била сиојена са неснигатвом, и појетски моменат био је тако исто моћан ако не још и силнији, као и музичка пратња. По гато су моралисте увек одбацивале људску тежљу за уживавањем ради самог уживања, и дозвољавали га само у колико је оно потпомагало моралност и вргаење узајамиих дужности, то је иостало међу законодавцима питање: који је облик музике најподеснији за потпомагање и рлзвијање морадних добродетељи и илеменитих карактера духа. Овако схваћање изнели су Плато и Аристотело у евојпм сиекулациЈама о другатвеном урећењу. Свакојако, не мож.е бити ни говора о томе, да различите врсте музике различно уиливигау на човеков дух. Свакоме је позната она огромна разлика између црквене и војничке музике, и ту се лако може замислити читав низ постенености, који стоји између прве и друге врсте. 1 ) ') Плато је желео, да васпита снажан и одважан нодмладак, па с тога он у својој „републицн" забран,ује не само за то неподесне мелодије, него и музикалне инструменте, који не би горњој цељи одговарали. Он одобрава само лиру и харфу, иоред још 48*