Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

565

Конрад сазвао највиђсније немачке кнежеве и епископе на сабор. Децембра 24, године 1146 стигао је у Шпајер. Овде га дочекаше са дивљењем. Коирад се противио свима захтевима за вођење крсташког рата, но на посдетку је вештином и мајсторијом овогчовека пристао на рат. То је било овако. На трећи дан Божића Бернхард је држао свечану службу. На један иут он, нротив сваког обичаја, нрекиде чинодејствовање са једним говором скупу, да би га одушевио на борбу за свети гроб. Тада уирави он свој говор на краља непосредно, и изговори му ове речи, које је Христос изговорио: „Човече, што сам могао добра учииити, ја сам ти учинио! Од мене добијаш ејај госнодство, богаство, мудрост, мушку храбросг и снагу и живот, а шта си ти за мене учинио V — При овим речима не могаше се Конрад дуже држати. Савладан осећањем нрекиде он калуђера нлачем и јецањем. „Ах," узвикну он, „ја познајем добро божје милости, и ја се нећу неблагодараи показати. Ја сам готов да му служим." У највећој радости отпоче скуи нохвалну песму. Краљ приступи олтару и Бернхард му прикачи крст и предаде му заставу, коју ће у свети рат носити. И. немачки киежеви, који су дотле били противу крсташког рата не хтеше се више затезати. Они иримише крст, а са њима и млади краљев синовац Фридрш, тада херцег од Швабије, а доцније прозват цар „Барбароса"') 3. Године 1147. кренуше се две велике војске, од 200.000 војника, које су нредводила два краља и многи кнежеви. Много их је иошло, али их се мало вратило натраг. У своме луту наишли су на веће тешкоће него Петар и Гот®рид педесет 5 ) 0 крсташком рату, који је цар Бар^ароса у 1'од. 1189 нредуз >, говорено је код његоме биограФиј"

година пре тога. Грчки цар одрече им давати храну, сматраше их као непријатеље и наведе их на турску војску, јер је он мрзио што су народи на западу јаци. И кад су дошли у Азију глад и куга сатрла је највећи део војске. Хришћани у Јерусалиму сумњали еу на кнежеве да они желе да се осиле, и с тога не хтеше чинити никаква већа нредузећа. Конрад и У1удвик вратише се зловољни натраг, јер тиме што су изгубили скоро 200.000 људи нису ништа друго ностигли, осем што су Јерусалим и свети гроб видели. Бернхард, који је у име божје обећавао најсрећнију нобеду у овоме рату, био је сад обасут нрекорима. Али он се био спремио да сву кривицу баци на крсташе који су били грешници. Он јс говорио : И сам Мојсеј није могао свој народ увести у обећану зсмљу! 5. Филии Двгуст и Рихард Лавово срце 1. Годипе 1190 нредузели су крствшки рат краљ фраицуски, Филиа Август, и краљ епглески, Гихард I. који је због свога јунаштва добио надимак „Лавово срце." Они се решише, да место тешког и онасног нута кроз Угарску, предузму пут морем. Талијанске вароши Ћенова Пиза и Млетке, примише се да возе и хране војске, а тиме се јако обогатише. У повратку товарили су празне лађе земљом из обећаше земље. Ову земљу продавали су у отаџбини врло скупо. Смирени хришћаии. куновали су је да њоме иоспу место где ће бити законани, како би вечито нод њоме снавали. Кад нису били срећни да сами иду у свету земљу, онда им је била то утеха, да им она по смрти покрива гроб. Тако исто доносили су и воду из светог Јордана, са чиме су Хришћане на самртном часу кропили. Енглези отпловише у Марсељ, ®ранцузи у Ђенову. У Месини састаше се оиет